Broj obolelih od gripa u Srbiji porastao je u poslednjih sedam dana, prema najnovijim podacima Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“. U trenutku kada se beleži 14.315 slučajeva gripa, ovo predstavlja povećanje od 243 slučaja u odnosu na prethodnu nedelju. Ove informacije su objavljene 27. februara 2025. godine, a podaci se prate od 30. septembra 2024. godine, kada je započeo epidemiološki nadzor.
U toku 8. izveštajne nedelje, koja obuhvata period od 17. do 23. februara 2025. godine, registrovano je 14.315 slučajeva oboljenja sličnih gripu, sa incidencijom od 214,80 na 100.000 stanovnika. U poređenju sa prethodnom nedeljom, kada je zabeleženo 14.072 slučajeva, jasno je da je došlo do značajnog rasta. Tokom ovog perioda, virus gripa je pokazao srednji intenzitet aktivnosti, a njegova geografska rasprostranjenost je regionalna.
Najveće stope incidencije zabeležene su među decom mlađom od 4 godine, gde je incidencija iznosila 665,23 na 100.000 stanovnika. Takođe, uzrasna grupa od 5 do 14 godina takođe se našla na udaru, sa incidencijom od 493,94 na 100.000. Ova informacija ukazuje na to da su deca najviše pogođena trenutnim porastom obolelih od gripa.
S obzirom na to da su akutne respiratorne infekcije takođe relevantne za epidemiološku sliku, podaci pokazuju da je broj obolelih od tih infekcija u 8. izveštajnoj nedelji iznosio 15.393, što predstavlja pad u odnosu na prethodnu nedelju kada ih je bilo 17.081. Ovaj trend ukazuje na to da je situacija sa respiratornim infekcijama manje alarmantna.
Grip je registrovan u više okruga širom Srbije, uključujući Šumadijski, Beograd, Srednjebanatski, Južnobački, kao i mnoge druge. U ovom trenutku, grip je prisutan u skoro svim delovima zemlje, što dodatno naglašava potrebu za oprezom i prevencijom.
Tokom trenutne sezone nadzora nad gripom, potvrđena su četiri tipa virusa: tip A (H1pdm09), AN3, A netipizirani i tip B. Ovi tipovi virusa su poznati po svojoj sposobnosti da izazovu epidemije, te je važno da građani budu svesni simptoma i načina prenosa.
Grip se prenosi kapljicama koje zaražene osobe ispuštaju prilikom kašljanja, kijanja ili govora. Takođe, bolest se može preneti direktnim kontaktom, kao što je rukovanje ili poljubac, ili putem kontaminiranih predmeta. Simptomi gripa obično se javljaju iznenada i mogu varirati od nekoliko dana do nekoliko nedelja, posebno ako se pojave komplikacije.
Uobičajeni simptomi gripa uključuju povišenu telesnu temperaturu, malaksalost, glavobolju, bolove u mišićima i zglobovima, kašalj, bol u grlu i pojačanu sekreciju iz nosa. Sezonski grip je ozbiljna bolest koja zahteva pažnju, posebno kod najranjivijih grupa, kao što su deca.
Od 2009. godine, tip A(H1) i njegove podvarijante su prisutni u Srbiji skoro svake godine tokom sezone gripa, osim u dve sezone kada nisu zabeleženi. Ovo ukazuje na stalnu pretnju koju grip predstavlja za javno zdravlje. U svetlu trenutne situacije, važno je da se građani pridržavaju mera prevencije, kao što su vakcinacija i održavanje higijene, kako bi se smanjio rizik od obolevanja i širenja virusa.
U zaključku, porast broja obolelih od gripa, posebno među decom, zahteva hitnu reakciju kako bi se osigurala zaštita najugroženijih. Upravna tela i zdravstvene ustanove igraju ključnu ulogu u informisanju javnosti i pružanju potrebne medicinske pomoći.
