Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je na društvenoj mreži X izrazio svoje nezadovoljstvo zbog onoga što je nazvao histerijom u Sarajevu, povodom nedavnih odluka Narodne skupštine Republike Srpske. On je naglasio da ne razume reakcije koje su usledile nakon što je Skupština usvojila hitne zakone koji se odnose na neprimenjivanje zakona i zabranu delovanja vanustavnih institucija Bosne i Hercegovine (BiH).
Dodik je istakao da je tokom prethodne godine konstantno upozoravao na opasnosti od rušenja Ustava, te da je pred novinarima naglašavao da bi presudom mogli srušiti Ustav, a da će svi oni koji su učestvovali u tome morati da snose posledice. Prema njegovim rečima, postavljeno je pitanje izbora između Ustava i stranca Kristijana Šmita, te je Dodik konstatovao da je izbor pao na Šmita, što je, kako tvrdi, izazvalo pravnu krizu.
U svom obraćanju, Dodik je rekao: „Šta sada hoćete? Malo vam je bilo što ste mene maltretirali godinu dana, hteli ste da ponizite Republiku Srpsku. E, to ne može. Da razgovaramo uvek možemo, da ponizite Republiku Srpsku nikada ne može.“ Ove reči su dodatno pojačale tenzije između Republike Srpske i institucija BiH, koje se suočavaju sa brojnim političkim izazovima i nesuglasicama.
Skupština Republike Srpske usvojila zakone po hitnom postupku
Nakon što je Sud BiH osudio Dodika na šest godina zabrane bavljenja politikom i godinu dana zatvora, Narodna skupština Republike Srpske je usvojila hitne zakone koji su u velikoj meri promenili pravni okvir u kojem funkcionišu institucije Republike Srpske. Usvojeni su Zakon o neprimenjivanju zakona i zabrani delovanja vanustavnih institucija BiH, kao i Zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savetu (VSTS) Republike Srpske.
Ovim zakonima je propisano da zakoni o Sudu i Tužilaštvu BiH, kao i o Službi za istrage i zaštitu (SIPA) i VSTS-u, neće biti primenjivani niti izvršavani na teritoriji Republike Srpske. Takođe, usvojen je i Zakon o dopuni krivičnog zakonika Republike Srpske, koji predviđa kazne zatvora u slučaju nepoštovanja odluka institucija Republike Srpske u odnosu na odluke institucija BiH ili jedinica lokalne samouprave. Kazne se kreću od šest meseci do pet godina zatvora, što ukazuje na ozbiljnost pristupa Republike Srpske prema pitanjima koje se tiču njenog statusa i pravnog okvira.
Usvajanju ovih zakona prethodila je presuda Suda BiH koja je Dodika proglasila krivim za „nepoštovanje odluka“ stranog predstavnika Kristijana Šmita. Ova presuda je dodatno eskalirala političke tenzije i dovela do reakcija koje se mogu smatrati odgovorom na sve veću centralizaciju vlasti u BiH i pokušaje da se umanji autonomija Republike Srpske.
U kontekstu ovih događaja, Dodik je ponovio svoj stav da se Republika Srpska neće povinovati odlukama koje dolaze iz Sarajeva, i da će nastaviti da štiti svoje interese i autonomiju. Njegova izjava o ponosu Republike Srpske i odbijanju poniznosti ukazuje na duboke političke razlike koje postoje unutar BiH, a koje se čine sve dubljim i složenijim.
Ova situacija izaziva zabrinutost među analitičarima i političkim posmatračima, koji upozoravaju na mogućnost daljih tenzija između entiteta i centralne vlasti, što bi moglo imati ozbiljne posledice po stabilnost i budućnost BiH. U svetlu ovih događaja, jasno je da će politička scena u BiH i dalje biti obeležena sukobima oko pitanja autonomije, zakonitosti i pravde, a Dodikove reči i akcije će sigurno imati uticaj na dalji razvoj situacije.
