Rod Blagojević, američki političar i bivši guverner Illinoisa, izrazio je podršku odluci Interpola da odbaci zahtev Suda Bosne i Hercegovine za izdavanje crvene poternice protiv Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske. Ova odluka je izazvala značajnu pažnju u političkim krugovima, a Blagojević je iskoristio priliku da kritikuje neizabrane birokrate u Evropskoj uniji, ističući da su slični postupci korišćeni protiv američkog predsednika Donalda Trampa.
Na društvenoj mreži „Iks“, Blagojević je naveo da je Dodik nedavno boravio u Izraelu, gde se sastao sa premijerom Benjaminom Netanjahuom i učestvovao na konferenciji o borbi protiv antisemitizma. Ovaj susret dodatno je osnažio Dodikovu međunarodnu poziciju, a Blagojević je istakao da su optužbe protiv njega rezultat političkih pritisaka.
Blagojević je kritikovao zahtev Suda BiH, tvrdeći da je on „upitan pod uticajem neizabranog Kristijana Šmita“. Ova izjava ukazuje na sumnju u legitimitet postupaka koji se vode protiv Dodika, a Blagojević je uporedio te pritiske sa onima kojima je bio izložen Tramp. „Zapanjujuće je svedočiti kako neizabrane birokrate u EU pozajmljuju strategiju koju su partijski tužioci i sudovi, koje kontrolišu demokrate, upotrebili protiv predsednika Trampa,“ napisao je Blagojević.
On je takođe napomenuo da je potpredsednik SAD Džej Di Vens imao pravo kada je istakao kako levičarski tužioci i ‘visoki predstavnici’ pokušavaju da zatvore konzervativne lidere izabranih od strane naroda. Ove reči oslikavaju duboku političku polarizaciju koja se dešava u SAD-u, a koja, prema Blagojevićevim rečima, ima paralele i u BiH.
Blagojević je izneo i poređenje između Dodika i Marin Le Pen, liderke francuske ekstremno-desničarske stranke Nacionalno okupljanje. Prema njegovim rečima, ono što se dešava Le Penovoj u Francuskoj, „levičarski ‘visoki predstavnik’ u BiH radi Dodiku“. Ova izjava dodatno naglašava kako Blagojević vidi Dodika kao žrtvu političkih pritisaka sličnih onima na koje nailaze desničarski lideri u Evropi.
U još jednom komentaru, Blagojević je istakao da je odbacivanje zahteva za poternicom dokaz da je ceo postupak bio politički motivisan. Ovakva izjava ukazuje na to da se politička dinamika u regionu više nego ikad pre komplikuje, a međunarodni pritisci se često koriste kao sredstvo za ostvarivanje političkih ciljeva.
Važno je napomenuti da su ovi komentari došli u trenutku kada se u Bosni i Hercegovini vode brojne debate o pravima i obavezama političkih lidera, kao i o ulozi međunarodnih institucija. U tom kontekstu, Blagojevićeva podrška Dodiku može biti viđena kao deo šireg narativa koji se protivi stranim intervencijama i podržava suverenitet Republike Srpske.
Sve ovo ukazuje na to da politička scena u Bosni i Hercegovini ostaje izuzetno napeta i da će se međunarodni pritisci verovatno nastaviti. Pitanje legitimiteta i političke odgovornosti ostaje u fokusu, dok se lideri u regionu suočavaju sa izazovima koji dolaze iz domaćih i međunarodnih izvora.
Odluka Interpola da odbaci zahtev za poternicom može se protumačiti kao značajan korak koji će imati dugoročne posledice na odnose između Republike Srpske i Sjedinjenih Američkih Država, kao i Evropske unije. Na kraju, Blagojevićevi komentari reflektuju dublje podela i sukobe unutar političke zajednice, kako u BiH, tako i širom sveta.
