Kamate na „Titove dugove“ i dalje se plaćaju, iako je prošlo 32 godine od raspada SFR Jugoslavije. Dugovanje od 18 do 20 milijardi dolara koje je postojalo pri Titovoj smrti povezano je sa politikom intenzivnog zaduživanja tokom 1970-ih radi finansiranja ekonomskog rasta. Međutim, otplata ovih dugova postala je problematična zbog inflacije, deficita platnog bilansa i globalne ekonomske krize, što je doprinelo ekonomskoj krizi i političkoj nestabilnosti u periodu nakon Titove smrti.

Pri raspadi SFR Jugoslavija dugovala je oko 23 milijarde dolara, što bi danas bilo ekvivalentno oko 50,7 milijardi dolara. Osim toga, taj dug nije obuhvatao dugove iz mnogobrojnih barter aranžmana, uključujući dugove za energente. Srbija je preuzela gotovo polovinu tog duga i još uvek plaća kreditorima svake godine značajne sume, koje će biti izvlačene iz budžeta sve do 2041.

Ove godine Srbija je već platila tranše dugova prema Kuvajtu, Svetskoj banci i Pariskom klubu poverilaca. Ali obaveze prema Svetskoj banci se nastavljaju u junu, septembru i decembru, a prema Kuvajtu i Pariskom klubu poverilaca u julu i septembru. Ukupan iznos koji preostaje da se plati ove godine je 75,03 miliona evra.

Krajnji rok dospeća duga prema Pariskom klubu poverilaca je 2041, pri čemu se godišnje otplate glavnice kreću između 68 miliona evra i 177 miliona evra do 2024, a između 12 i 30 miliona evra od 2025. do 2041. Krajnji rok dospeća duga prema Svetskoj banci je 2031, pri čemu se godišnje otplaćuje glavnica od 54,56 miliona evra.

Dakle, iako je prošlo mnogo decenija od Titove smrti i raspada SFR Jugoslavije, Srbija i dalje otplaćuje Titove dugove i ima obaveze koje će trajati sve do 2041. Ovo nas podseća na politiku intenzivnog zaduživanja i posledice koje ona može imati, te nam takođe ukazuje na važnost odgovorne fiskalne politike i postupanja sa državnom imovinom kako bi se izbegle dugoročne posledice zaduživanja.