Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, nedavno je otkrio nove aspekte svog ekonomskog plana tokom događaja poznatog kao „Dan oslobođenja“. U okviru ovog plana, najavio je uvođenje carina na proizvode iz više zemalja, uključujući i Srbiju, kojoj će biti uvedene tarife od 37%. Ove mere stupaće na snagu u ponoć po lokalnom vremenu, a Tramp je istakao da će se carine odnositi na uvoz svih automobila inostrane proizvodnje, uz carinu od 25%.
Na konferenciji za štampu, Tramp je ponovo nazvao 2. april 2025. „danom kada se američka industrija ponovo rodila“. Tokom svog izlaganja, naglasio je da su Sjedinjene Američke Države decenijama bile izložene eksploataciji od strane drugih zemalja, kako prijateljskih, tako i neprijateljskih. Tramp je istakao potrebu da se prioritet da američkim radnicima, rekavši da SAD ne može više da se oslanja na politiku jednostrane ekonomske predaje.
U vezi sa uzvratnim carinama, Tramp je objasnio da će one biti otprilike polovične u odnosu na carine koje su pojedine zemlje već uvele prema SAD. Na primer, carine prema Kini će iznositi 34%, s obzirom na to da su kineske carine prema SAD 67%. U njegovom grafiku, carine prema Evropskoj uniji biće 20%, prema Velikoj Britaniji 10%, Vijetnamu 46%, Japanu 24%, Indiji 26%, Južnoj Koreji 25% i Tajlandu 36%.
Tramp je takođe naglasio da svetski lideri koji žele da izbegnu ove uzvratne carine treba da promene svoje trgovinske politike. On je bio jasan u svojim stavovima da bi nacije koje su se loše ophodile prema SAD trebale da se suoče s posledicama, uključujući i ne-novčane barijere.
Ove mere su deo šireg Trampovog plana da se ponovo uspostavi američka proizvodnja i otvore nova radna mesta. Tramp veruje da će se mnogi poslovi i fabrike postepeno vraćati u Sjedinjene Američke Države kao rezultat ovih novonastalih politika. U suštini, njegov cilj je da zaštiti domaću ekonomiju i osigura da američki radnici imaju prioritet.
Ove najave dolaze u vreme kada je globalna trgovinska situacija veoma složena, sa brojnim tenzijama između velikih ekonomija. Trampova administracija je već ranije bila poznata po svojim oštrim stavovima prema trgovinskim praksama drugih zemalja, a ovaj potez može dodatno pogoršati odnose sa nekim od najvažnijih trgovinskih partnera SAD.
Uvođenje carina može imati dalekosežne posledice, ne samo za američke potrošače koji će verovatno plaćati više za proizvode, već i za međunarodne trgovinske veze. Mnoge zemlje će morati da preispitaju svoje pristupe prema američkom tržištu i eventualno će biti prinuđene da preduzmu svoje mere kao odgovor na Trampove odluke.
Očekuje se da će ovi potezi izazvati brojne reakcije u poslovnim krugovima, kako u SAD, tako i u inostranstvu. Kompanije koje se oslanjaju na uvoz mogu biti posebno pogođene, a analitičari upozoravaju da bi to moglo dovesti do povećanja cena i smanjenja konkurentnosti na globalnom nivou.
Trampova strategija može se posmatrati kao pokušaj da se ojača domaća proizvodnja i smanji zavisnost od stranih dobavljača. Međutim, kako će se ovaj pristup razvijati i kakve će dugoročne posledice imati na američku ekonomiju, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, Trampova administracija nastavlja da teži redefinisanju odnosa sa drugim zemljama na osnovu ekonomskih interesa, što će sigurno biti tema rasprava u narednim mesecima i godinama.
