Zaposlenost u regionu opala je za 15 posto, posebno pogađajući mlade ljude čija je stopa nezaposlenosti porasla za 27 posto, navodi Savet za regionalnu saradnju. Prema njihovoj analizi, ulaganja u zdravstvo u regionu su znatno niža nego u EU, što je rezultiralo manjim brojem doktora po stanovniku. U Republici Srpskoj, u poslednja 24 sata zabeleženo je 129 novozaraženih koronavirusom. U Hrvatskoj, situacija se pogoršava, pa se vojska postavlja šatore ispred bolnica, dok su propisane i kazne u borbi protiv virusa.
Savet za regionalnu saradnju upozorava da će Zapadni Balkan najverovatnije doživeti najgoru recesiju u poslednje dve decenije. Recesija se već oseća, kako širom sveta, tako i u regionu Zapadnog Balkana, gde su ekonomske i društvene poteškoće bile prisutne i pre pandemije. Predviđanja su da će regionalni rast pasti na -5,1 posto, pri čemu je pad BDP-a bio ogroman u drugom kvartalu ove godine, delom zbog kolapsa turizma. Ipak, očekuje se da će rast u regionu iznositi 3,4 posto u 2021. godini.
Broj nezaposlenih mladih ljudi porastao je na gotovo 800.000, dok je stopa nezaposlenosti žena dostigla 53 posto. To su alarmantni podaci koje su izneli generalna sekretarka Saveta Majlinda Bregu i njena zamenica Tanja Miščević. Nedostatak investicija u zdravstvo rezultirao je time da region ima samo 2,3 doktora na 1.000 stanovnika, dok je prosečan broj doktora u EU 3,7.
Situacija sa koronavirusom u Republici Srpskoj je zabrinjavajuća, sa 129 novozaraženih u poslednja 24 sata. U Hrvatskoj, vojska postavlja šatore ispred bolnica i uvode se kazne za kršenje preventivnih mera.
Zapadni Balkan se suočava sa velikim izazovima ekonomske prirode, što se odražava kroz brojne negativne trendove. Predviđanja su da će regionalni rast pasti na negativnih 5,1 posto, što će biti najveći pad u poslednje dve decenije. Posebno pogođeni mladi ljudi, čija je stopa nezaposlenosti povećana za 27 posto, i žene koje suočavaju s stopom nezaposlenosti od 53 posto, predstavljaju veliki deo radno sposobnog stanovništva u regionu.
Nedostatak investicija u zdravstvo je takođe problematičan, s obzirom da region ima samo 2,3 doktora na 1.000 stanovnika, što je značajno manje od prosečnog broja doktora u EU, koji iznosi 3,7. Ove brojke dodatno pogoršavaju situaciju tokom pandemije koronavirusa, čime se ističe i važnost ulaganja u zdravstveni sistem.
Pandemija koronavirusa je dovela do velikog ekonomskog udara u regionu Zapadnog Balkana, s očekivanim padom BDP-a od -5,1 posto. Kao jedan od glavnih razloga za ovaj pad navodi se kolaps turizma, koji je u velikoj meri bio oslonjen na ovaj sektor. Ipak, postoji očekivanje da će se rast u regionu oporaviti i dostići 3,4 posto tokom 2021. godine.
U celini, situacija u regionu je zabrinjavajuća, sa ekonomskim, zdravstvenim i socijalnim izazovima koji zahtevaju hitnu akciju i zajedničku saradnju svih država u regionu. Važno je pružiti podršku mladima i ženama koji su posebno pogođeni ekonomskom krizom, kao i ulagati u zdravstveni sistem kako bi se osigurala bolja zaštita stanovništva tokom pandemije i u budućnosti.
