Prema procenama rukovodioca Centra za regionalnu saradnju PKS, Aleksandra Radovanovića, direktna šteta za srpske kompanije zbog jednostrane odluke Prištine o zabrani ulaska robe iz centralne Srbije na teritoriju Kosova i Metohije do 1. maja ove godine iznosi 216 miliona evra. Ova šteta je nastala usled neostvarenog plasmana robe, bez uzimanja u obzir troškova proizvođača koji su preusmerili svoju robu na druga tržišta u regionu ili svetu, kao i rasta izvoza. Takođe, treba uzeti u obzir i gubitke zbog ranije dogovorenih poslova koji su zbog zabrane ostali nerealizovani.
Prošle godine, ukupan plasman robe iz centralne Srbije na Kosovo i Metohiju iznosio je 293,4 miliona evra, dok je ove godine opao za 51.9 odsto i vredio je 141,2 miliona evra. Primena ove zabrane nanosi štetu kako srpskim, tako i kompanijama registrovanim na Kosovu i Metohiji, ali i međunarodnim kompanijama koje imaju proizvodne pogone u Srbiji, a čiji proizvodi čine 40 odsto plasmana robe na Kosovo i Metohiju.
PKS je tokom leta 2023. godine poslala više od 80 pisama najvišim čelnicima EU, ambasadama Kvinte, delegacijama EU u Beogradu i Prištini, specijalnom predstavniku EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslavu Lajčaku, specijalnom izaslaniku SAD za Zapadni Balkan, Gabrijelu Eskobaru, privrednim komorama u Evropi i svetu, kako bi pozvala na otklanjanje ovih prepreka što pre.
Priština je pre godinu dana donela jednostranu odluku da proizvodi iz centralne Srbije ne mogu da se plasiraju na tržište Kosova i Metohije. Tokom jula, primenjena je potpuna zabrana prometa srpskih proizvoda, a kasnije je doneta odluka da se embargo primenjuje samo na gotove proizvode, dok su sirovine, poluproizvodi, mineralna đubriva, hrana za životinje, mašine i oprema izuzeti.
Ovo je rezultiralo značajnim padom u plasmanu robe iz centralne Srbije na Kosovo i Metohiju, što je rezultiralo gubitkom od 216 miliona evra za srpske kompanije. Osim toga, i međunarodne kompanije koje posluju u Srbiji i izvoze na Kosovo i Metohiju su pogođene ovom situacijom, budući da njihovi proizvodi čine značajan deo tržišnog udela.
Nadamo se da će politički i ekonomski pregovori između Beograda i Prištine dovesti do rešenja ovog problema kako bi se obe strane mogle vratiti normalnom poslovanju. U međuvremenu, otklanjanje prepreka u trgovini i slobodan protok robe između centralne Srbije i Kosova i Metohije biće ključni za obnavljanje ekonomske saradnje i povećanje prosperiteta obe strane.
U zaključku, važno je naglasiti da direktna šteta koju su pretrpele srpske kompanije zbog zabrane uvoza robe na Kosovo i Metohiju iznosi 216 miliona evra, a ova odluka Prištine ima negativan uticaj i na međunarodne kompanije sa proizvodnim pogonima u Srbiji. Nadamo se da će politički dijalog doprineti rešavanju ovog pitanja i omogućiti normalizaciju trgovine između centralne Srbije i Kosova i Metohije.
