U saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u 10.50 časova učestvovali su kamion sa prikolicom i putničko vozilo, prema prvim informacijama. U ovoj nesreći stradale su četrdesetdvogodišnja žena i trogodišnje dete, čija je smrt utvrđena u Hitnoj pomoći regionalne bolnice u Prizrenu i Univerzitetsko-kliničkom centru u Prištini. Njihova tela su upućena u Institut za sudsku medicinu radi daljnjih ispitivanja.
Nakon što je osumnjičena osoba koja je bila uključena u ovu nesreću dobila medicinsku pomoć, po nalogu tužioca joj je određen pritvor od 48 sati. Detalji o uzroku i okolnostima ove tragične nesreće još uvek nisu poznati, a istraga je u toku.
Saobraćajne nesreće su jedan od glavnih uzroka smrti i povreda širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine u saobraćajnim nesrećama pogine oko 1,35 miliona ljudi, dok se povrede zadobije oko 50 miliona ljudi. Najugroženije su najranjivije grupe, kao što su deca, starije osobe i pešaci.
U Hrvatskoj se poslednjih godina beleži trend smanjenja broja saobraćajnih nesreća i poginulih osoba na putevima. Prema podacima Ministarstva unutarnjih poslova, u 2020. godini zabeleženo je ukupno 246 saobraćajnih nesreća sa poginulim osobama, što predstavlja smanjenje u odnosu na prethodne godine. Ipak, i dalje postoji potreba za unapređenjem saobraćajne bezbednosti i edukacijom svih učesnika u saobraćaju.
Jedan od načina da se smanji broj saobraćajnih nesreća je poštovanje saobraćajnih propisa i vožnja u skladu sa pravilima. Vozači treba da budu pažljivi i odgovorni za volanom, da ne koriste mobilne telefone dok voze, da se pridržavaju propisane brzine i bezbedne udaljenosti od vozila ispred sebe. Osim toga, važno je i redovno održavanje vozila kako bi se smanjio rizik od tehničkih kvarova koji mogu dovesti do nesreće.
Pored vozača, i pešaci i biciklisti mogu doprineti većoj bezbednosti u saobraćaju. Pešaci treba da koriste obeležene pešačke prelaze, da paze na vozila prilikom prelaska puta i da budu uočljivi u saobraćaju noću. Biciklisti treba da voze bicikl u skladu sa saobraćajnim propisima, da koriste zaštitnu opremu poput kacige i reflektujućih prsluka, i da se pridržavaju pravila vožnje po biciklističkim stazama.
Vlasti u Hrvatskoj kontinuirano rade na unapređenju saobraćajne infrastrukture i uspostavljanju preventivnih mera kako bi se smanjio broj saobraćajnih nesreća. Povećanje broja kamera za nadzor saobraćaja, postavljanje usporivača brzine na frekventnim putevima, i edukacija dece i mladih o saobraćajnoj bezbednosti samo su neke od mera koje se preduzimaju.
Svest o važnosti saobraćajne bezbednosti treba da bude prisutna u svakom trenutku i kod svih učesnika u saobraćaju. Odgovornost za bezbednost na putevima leži na svakome od nas, i samo zajedničkim radom možemo doprineti smanjenju broja saobraćajnih nesreća i smrtno stradalih osoba.
U saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u 10.50 časova učestvovali su kamion sa prikolicom i putničko vozilo, prema prvim informacijama. U ovoj nesreći stradale su četrdesetdvogodišnja žena i trogodišnje dete, čija je smrt utvrđena u Hitnoj pomoći regionalne bolnice u Prizrenu i Univerzitetsko-kliničkom centru u Prištini. Njihova tela su upućena u Institut za sudsku medicinu radi daljnjih ispitivanja.
Nakon što je osumnjičena osoba koja je bila uključena u ovu nesreću dobila medicinsku pomoć, po nalogu tužioca joj je određen pritvor od 48 sati. Detalji o uzroku i okolnostima ove tragične nesreće još uvek nisu poznati, a istraga je u toku.
Saobraćajne nesreće su jedan od glavnih uzroka smrti i povreda širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine u saobraćajnim nesrećama pogine oko 1,35 miliona ljudi, dok se povrede zadobije oko 50 miliona ljudi. Najugroženije su najranjivije grupe, kao što su deca, starije osobe i pešaci.
U Hrvatskoj se poslednjih godina beleži trend smanjenja broja saobraćajnih nesreća i poginulih osoba na putevima. Prema podacima Ministarstva unutarnjih poslova, u 2020. godini zabeleženo je ukupno 246 saobraćajnih nesreća sa poginulim osobama, što predstavlja smanjenje u odnosu na prethodne godine. Ipak, i dalje postoji potreba za unapređenjem saobraćajne bezbednosti i edukacijom svih učesnika u saobraćaju.
Jedan od načina da se smanji broj saobraćajnih nesreća je poštovanje saobraćajnih propisa i vožnja u skladu sa pravilima. Vozači treba da budu pažljivi i odgovorni za volanom, da ne koriste mobilne telefone dok voze, da se pridržavaju propisane brzine i bezbedne udaljenosti od vozila ispred sebe. Osim toga, važno je i redovno održavanje vozila kako bi se smanjio rizik od tehničkih kvarova koji mogu dovesti do nesreće.
Pored vozača, i pešaci i biciklisti mogu doprineti većoj bezbednosti u saobraćaju. Pešaci treba da koriste obeležene pešačke prelaze, da paze na vozila prilikom prelaska puta i da budu uočljivi u saobraćaju noću. Biciklisti treba da voze bicikl u skladu sa saobraćajnim propisima, da koriste zaštitnu opremu poput kacige i reflektujućih prsluka, i da se pridržavaju pravila vožnje po biciklističkim stazama.
Vlasti u Hrvatskoj kontinuirano rade na unapređenju saobraćajne infrastrukture i uspostavljanju preventivnih mera kako bi se smanjio broj saobraćajnih nesreća. Povećanje broja kamera za nadzor saobraćaja, postavljanje usporivača brzine na frekventnim putevima, i edukacija dece i mladih o saobraćajnoj bezbednosti samo su neke od mera koje se preduzimaju.
Svest o važnosti saobraćajne bezbednosti treba da bude prisutna u svakom trenutku i kod svih učesnika u saobraćaju. Odgovornost za bezbednost na putevima leži na svakome od nas, i samo zajedničkim radom možemo doprineti smanjenju broja saobraćajnih nesreća i smrtno stradalih osoba.
