Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Blagovesti, jedan od dvanaest velikih hrišćanskih praznika, koji predstavlja događaj kada je arhangel Gavrilo doneo Bogorodici radosnu vest o rođenju Isusa Hrista. Prema hrišćanskom predanju, anđeo se ukazao Devici Mariji u Nazaretu i pozdravio je rečima: „Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama“, čime je najavio njen budući ulogu majke Spasitelja.
Ovaj značajan praznik se doživljava kao početak spasenja čovečanstva i duboko je ukorenjen u narodnim običajima i verovanjima. Tradicija nalaže da se na Blagovesti ni ptice ne gnezde, jer se smatra da je trenutak toliko svet da se čak i priroda smiruje. U narodu se veruje da Blagovesti donose blagoslov ženama, posebno onima koje očekuju porod, te se na ovaj dan preporučuje ritual umivanja u potoku ili reci.
Jedan od zanimljivih običaja vezanih za ovaj praznik jeste i lupanje u šerpe i tepsije, što se čini kao način da se oteraju zmije iz dvorišta. Takođe, veruje se da s Blagovestima počinje pravo proleće, pa voćari do ovog dana ne obrezuju voće. Tokom vaskršnjeg posta, riba se sme jesti samo na dva dana – na Cveti i na Blagovesti, što dodatno naglašava značaj ovog praznika.
Pored toga, smatra se da od Blagovesti počinje setva žita, a dan je povoljan za započinjanje važnijih životnih poslova, kao što su izgradnja, pokretanje biznisa ili donošenje krucijalnih odluka koje mogu značajno promeniti život. U skladu s tim, tradicionalno se ustaje rano, pa čak i u ponoć, kako bi se dočekao ovaj poseban dan. Devojke obično pripremaju suve grančice i drva, koja se koriste za paljenje vatre na brdu ili raskršću, a uz vatru se okupljaju mladi i stariji kako bi proslavili ovaj trenutak.
Postoji i duboko ukorenjeno verovanje da će onaj ko preskoči vatru biti zaštićen od ujeda zmije. Uoči Blagovesti, deca se igraju tako što lupaju o gvozdene predmete i viču „Bež’te zmije i gušteri!” kako bi ih oterali. Dodatno, na ovaj dan se ne preporučuje češljanje, niti pravljenje novih opanaka, dok se umivanje u reci ili potoku smatra veoma povoljnim.
Žene koje žele da rode decu često posećuju crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima, moleći se Bogorodici za blagoslov. Takođe, veruje se da Blagovesti mogu „ukazivati“ kakva će godina biti. Ako je nebo vedro, smatra se da će godina biti rodna i da će ljudi biti zdravi, a to takođe može uticati na plodnost jeseni.
U svetlu svih ovih običaja i verovanja, Blagovesti ostaju dan kada se slavi radost i nada, a koji povezuje duhovnost i svakodnevni život ljudi. Ovaj praznik simbolizuje novi početak, ne samo u religioznom smislu, već i u prirodi i životu svakog pojedinca. Proslava Blagovesti okuplja ljude, jača zajedništvo i podseća na važnost vere u životu svakog vernika.
