Prolećni sneg i niske temperature koje su zadesile Srbiju ove godine predstavljaju ozbiljnu pretnju za voćare. Kajsije su već pretrpele štetu, a stručnjaci upozoravaju na mogućnost drastičnog smanjenja roda voća. U Milutovcu, voćari strahuju od najava mrazeva i snega koji bi mogli da unište rascvetale šljive. U ovoj situaciji, voćari ne sede skrštenih ruku i preduzimaju sve potrebne mere kako bi zaštitili svoje useve.
Milorad Pantić, voćar iz Milutovca, ističe važnost pravovremenog prskanja, posebno kada je reč o moniliji, bolesti koja može značajno smanjiti prinos. „Nadamo se da ćemo preživeti ovu nedelju i ponedeljak kako bi plodovi stenleja opstali“, izjavio je Pantić za RTS.
Međutim, ova situacija dodatno komplikuje i stanje pčela, koje su ključni oprašivači tokom prolećne sezone. Pčelari upozoravaju da su njihova društva tokom zime pretrpela velike gubitke, a trenutne vremenske prilike dodatno pogoršavaju situaciju. Miloš Pekić, predsednik društva pčelara-Matica iz Požege, ističe da je zbog loših vremenskih uslova i kiše gubitak pčela procenjen na između 50 i 60 procenata. „Pčele su ljute i ne mogu da uzmu sve što im je potrebno za razvoj“, dodaje Pekić.
Zbog ovih izazova, stručnjaci preporučuju korišćenje preparata koji su bezbedni za pčele, a koji će ujedno zaštititi voćne kulture od niskih temperatura. Momir Nedić, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo, preporučuje upotrebu preparata na bazi aminokiselina, mikroelemenata i algi koji mogu pomoći u oporavku plodova nakon mraza. Takođe, Sandra Miletaković, savetodavac za zaštitu bilja, sugeriše tretman preparatima na bazi bakra ili bakterija za suzbijanje bakteriozne plamenjače jabučastog voća.
Proizvođači voća često se oslanjaju na integralni koncept zaštite, koji predstavlja prelaz između konvencionalnog i organskog uzgoja. Ipak, prolećni mraz već je značajno smanjio prinos kajsija, breskvi, višanja i trešanja, a očekuje se i smanjenje roda šljiva i malina. Kako ističe dr Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo, veći problem predstavlja opstanak na tržištu zbog grešaka u marketingu i konkurencije iz drugih zemalja.
Osim vremenskih izazova, srpski proizvođači malina suočavaju se i sa povećanjem američkih carina, što dodatno otežava izvoz. Ipak, organska malina ostaje tražena na svetskom tržištu, što može biti njena velika prednost. U ovoj situaciji, voćari se nadaju da će uspeti da prevaziđu trenutne teškoće i obezbede stabilnost svojih zasada.
