Zimsko računanje vremena počinje poslednjeg vikenda u oktobru, kada se kazaljke pomeraju za jedan sat unazad. Ove godine, promena će se desiti u noći između 26. i 27. oktobra, tačno u tri sata ujutru. Ovo premeštanje na standardno vreme omogućava dodatni sat sna, ali može imati ozbiljne posledice po zdravlje i kvalitet života.

Istraživači iz Britanskog društva za spavanje upozoravaju da sezonsko pomeranje sata može poremetiti cirkadijalni ritam tela, što može izazvati poremećaje spavanja, promenljivo raspoloženje, pa čak i ozbiljnije zdravstvene probleme. Pomeranje sata takođe povećava broj saobraćajnih nezgoda, što sugeriše da ima šire društvene posledice.

Ideja pomeranja sata potiče iz Prvog svetskog rata kada su neke zemlje uvele letnje računanje vremena radi uštede energije za potrebe rata. Nakon rata, praksa je privremeno ukinuta, ali se tokom Drugog svetskog rata ponovo primenila zbog podrške ratnim naporima. Danas, mnoge zemlje širom sveta koriste letnje računanje vremena, dok neke, poput Kine, Japana i Južne Koreje, to ne čine.

Sve više stručnjaka zagovara ukidanje sezonskog pomeranja sata, s obzirom na male uštede energije i negativne efekte na zdravlje i produktivnost. Preporučuje se adekvatno pripremanje za ovu promenu, poput postepenog pomeranja vremena odlaska na spavanje i buđenje.

Zimsko računanje vremena može imati svoje prednosti, poput dodatnog sata sna, ali takođe nosi i potencijalne izazove. Važno je biti svestan posledica ovakve promene i preduzeti korake kako bi se umanjili negativni efekti po zdravlje. U konačnici, promena vremena može imati širu društvenu i ekonomsku dimenziju, te je važno razmotriti sve aspekte pre donošenja odluka o njenom sprovođenju.