Proslava Zadušnica, koja je održana 21. februara ove godine, okupila je veliki broj pravoslavnih vernika koji su posetili groblja kako bi upalili sveće za duše svojih preminulih. Oni koji nisu mogli da obiđu groblja zbog udaljenosti, zapalili su sveće u najbližim crkvama, nastavljajući tradiciju sećanja na svoje voljene.
Na Zadušnice, običaj je doneti kuvano žito, poznato kao koljivo, koje simbolizuje Hristove reči o tome da zrno donosi rod tek kada umre. Ovaj običaj podseća vernike na to da smrt nije kraj, već prelazak u svetlost. Pored žita, sveštenik preliva vino kao simbol Božijeg milosrđa koje leči rane greha, pružajući nadu i utehu okupljenima.
Jedan od važnih aspekata Zadušnica je i deljenje milostinje. Vernici su podsticani da pomognu onima u potrebi, ali se u praksi često dešava da se donosi više hrane nego što je potrebno. Otac Stojadin Pavlović naglašava da crkva ne predviđa iznošenje hrane na groblje, te da bi vernici trebali doneti samo vino, malo žita, sveću i pogaču. On ističe da se duša ne hrani hranom namenjenom telu, već se hrani molitvom i duhovnim činima.
U poslednje vreme, prisutni su različiti običaji na grobljima, a jedan od njih izazvao je veliku pažnju na društvenim mrežama. Snimak na Tik-Toku prikazuje grupu ljudi kako obeduje hranu postavljenu na nadgrobni spomenik. Ovaj običaj, iako je deo tradicije, pokreće pitanja o tome da li je to ispravno činiti.
Otac Branislav Miljković iz hrama Svete Petke ističe da je nošenje hrane na groblje običaj koji potiče iz daleke prošlosti, ali dodaje da je bolje nahraniti gladne nego dozvoliti da hrana propadne. Ipak, naglašava da bi vernici trebali paliti sveće za pokoj duše, a ne pušiti cigarete, posebno ako je pokojnik bio strastveni pušač.
Kao dodatak ovom običaju, sveštenici podsećaju vernike na važnost molitve i sećanja na preminule. Zadušnice su prilika da se duše onih koji su nas napustili pomole i da se njihovim uspomenama odaje počast. Takođe, ovi dani su prilika za zajednicu da se okupe i izraze solidarnost jedni s drugima kroz molitvu i deljenje.
U vreme kada se tradicija i običaji često preispituju, važno je razumeti korene ovih rituala i njihovo značenje u savremenom kontekstu. Otac Stojadin i otac Branislav pozivaju vernike da se vrate suštini Zadušnica — molitvi, sećanju i duhovnoj podršci, umesto da se fokusiraju na materijalne aspekte poput hrane i pića.
U zaključku, Zadušnice nisu samo dan sećanja na preminule, već i dan kada se na poseban način izražava ljubav i poštovanje prema onima koji su nas napustili. Bez obzira na to kako se običaji razvijaju, suština ostaje ista — duhovna povezanost i sećanje na voljene. Vernici su pozvani da se okupe u molitvi, da podele svoja osećanja i da se seti onih koji su im bili dragi, jer zajedništvo i ljubav prema bližnjima nikada ne izlaze iz mode.
