Profesor dr Dragoljub Petrović, istaknuti lingvista, dijalektolog i univerzitetski profesor, preminuo je 16. novembra 2022. godine u svom domu u Leušićima, nedaleko od Gornjeg Milanovca, u 90. godini života. Dva sata pre smrti, završio je svoju poslednju knjigu pod nazivom „Granice srpskog jezika“, koja je posthumno objavljena od strane novosadske izdavačke kuće „Prometej“, na čelu sa direktorom Zoranom Kolundžijom.
Ova knjiga predstavlja kulminaciju višedecenijskog istraživanja i razmišljanja o srpskom jeziku i identitetu srpskog naroda. U uvodu dela, profesor Petrović ističe da je ideja za ovu knjigu proizašla iz događaja na Trećoj interkatedarskoj srbističkoj konferenciji, gde je usvojena Deklaracija o granicama srpskog jezika. Ova deklaracija izazvala je burne reakcije u Hrvatskoj, što je profesor shvatio kao potvrdu važnosti i kontroverznosti teme o kojoj se bavio.
Profesor Petrović naglašava da su Hrvati prvi put čuli za srpski jezik tek u kasnom 19. veku, kada su im, kako navodi, na Katoličkom kongresu 1900. godine naložili da se odriču svoje srpske tradicije. On smatra da su Hrvati, pod novim „hrvatskim“ imenom, pokušavali da prisvoje srpski jezik i kulturu, dok su istovremeno odbacivali svoje korene.
U njegovom delu, profesor takođe kritikuje slom srpske lingvistike i šireg kulturnog identiteta, koji je, prema njegovom mišljenju, počeo kada su komunisti preuzeli kontrolu. On smatra da su ključne figure, poput Stevanovića i Aleksića, potisnule Beograd iz nauke o srpskom jeziku, što je imalo dugoročne posledice na razvoj lingvistike u Srbiji.
U recenziji njegovog dela, dr Ivan Dimirijević naglašava da je zvanična paradigma o srpskom jeziku često vođena političkim, a ne naučnim razlozima. On smatra da je osnovni zadatak „Granica srpskog jezika“ da preispita postojeće dogme i vrati se naučnom pristupu, kako bi se ponovo ispisala istorijska lingvistika. Ova knjiga je predstavljena kao izvanredan primer mladim naučnicima, jer profesor Petrović nikada nije prestao da bude aktivan i da se bori za istinu u nauci.
Dr Rajna Dragićević, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, u pogovoru knjige ističe da je profesor Petrović uvek smatrao granice srpskog jezika prostranim. On je verovao da su Srbi uvek znali koji je njihov jezik, bez obzira na to kako su se granice menjale tokom istorije. Njegova smrt, dok je radio na knjizi, opisuje kao lepu i dostojanstvenu, naglašavajući koliko je retko i posebno umreti dok se još uvek aktivno bavi svojom strašću.
Profesor Petrović je bio svestan izazova sa kojima se suočavao njegov narod i njegov jezik. Izražavao je tugu zbog stanja u kojem se nalazi srpski jezik, ističući da su se lingvisti na univerzitetima pretvorili u „trgovce“ umesto da se posvete pravoj nauci. Ova kritika je odražavala njegovu duboku zabrinutost za budućnost srpskog jezika i kulture, kao i njegovu posvećenost očuvanju identiteta srpskog naroda.
Knjiga „Granice srpskog jezika“ nije samo akademsko delo, već i poziv na akciju, apel za vraćanje fokusiranja na naučna istraživanja i razumevanje srpskog jezika u njegovom punom kontekstu. Profesor Petrović je ostavio dubok trag u srpskoj lingvistici i kulturi, a njegovo nasleđe će živeti kroz rad njegovih učenika i dela koja je ostavio iza sebe.
Njegova smrt ostavlja prazninu u svetu lingvistike, a njegov doprinos će se pamtiti kao svetli primer posvećenosti i strasti prema jeziku i kulturi. Profesor Dragoljub Petrović je umro, ali njegovo nasleđe će živeti večno u srcima onih koji cene bogatstvo srpskog jezika i tradicije.
