Posao čišćenja i održavanja prostora, posebno za higijeničarke, postao je traženiji nego ikada pre. Iako se u oglasima piše da su usluge hitno potrebne, čistači i čistačice teško mogu naći radnika. Zarade su porasle, ali većina i dalje zaobilazi ovaj posao. Nedostatak higijeničarki prvi put se javio tokom epidemije koronavirusa, a većina njih sada radi samostalno po tarifama od 500 do 700 dinara po satu.

U Beogradu, upravnik zgrade je ponudio platu od 90.000 dinara i sve doprinose za čišćenje zajedničkih prostorija, ali nije mogao naći higijeničarku ni nakon dva meseca. Potražnja za higijeničarkama je velika, a mnoge od njih su starije žene koje dolaze iz unutrašnjosti da rade u većim gradovima. Iako se poslom čistača često bave žene koje rade na drugim mestima i dopunjuju svoj budžet, nedostatak radnika je i dalje prisutan.

Agencije za čišćenje beleže nedostatak radnika, iako postoji mnogo posla. Mnoge žene se prijave za posao, ali se često ne pojave na radnom mestu. Građani koji traže usluge čišćenja prostora često moraju da traže nekoliko nedelja ili meseci da nađu higijeničarku koja će obaviti posao.

Slavica iz okoline Novog Sada radi kao higijeničarka kako bi popunila porodični budžet. Iako radi po osam sati vikendom, tokom radne nedelje obavlja poslove čišćenja dva do četiri sata dnevno. Zarada joj pokriva dnevne potrebe porodice, ali ponekad mora da odbije ljude zbog nedostatka vremena.

Ukratko, posao higijeničarke je sve traženiji, ali nedostatak radnika i dalje predstavlja veliki problem. Zarade su porasle, ali većina mladih izbegava ovaj posao, dok ga starije žene obavljaju dodatno kako bi dopunile svoj budžet. Građani koji traže usluge čišćenja prostora često moraju dugo da čekaju da nađu nekoga ko će obaviti posao. Agencije za čišćenje beleže nedostatak radnika, ali i problem sa nedolaskom radnika na radno mesto. Posao higijeničarke može da bude dobro plaćen, ali zahteva veliku fleksibilnost i posvećenost.