Mladi autor Đorđe Kosić stekao je reputaciju u pozorišnim krugovima kao pisac modernog dramskog izraza, a njegov najnoviji komad „Centrala za humor“ bavi se složenim temama iz vremena nemačke okupacije Beograda. U ovom delu, Kosić se fokusira na glumačku trupu koja se usred ratnih strahota odlučila za izvođenje komedija, istražujući moralne dileme i etičke zamke s kojima su se suočavali glumci tog vremena.
Predstava je režirana od strane Olje Đorđević i, kao i svaka umetnost koja se bavi teškim temama, postavlja pitanje o etičkoj ispravnosti izvođenja pozorišnih predstava tokom ratova i katastrofa. Kosić se ne bavi samo ovim pitanjem, već i sudbinom pojedinaca koji su se našli u situaciji moralne ambivalentnosti. U predstavi se prepliću sudbine značajnih glumaca Narodnog pozorišta, kao što su Jovan Tanić, Aleksandar Ace Cvetković i Žanka Stokić, čije su odluke o saradnji sa okupatorima postavljene u kontekst njihove umetničke karijere i preživljavanja.
Jedan od ključnih likova je partizanski komandant Nikola Popović, koji u predstavi igra ulogu islednika i presuditelja. Njegova superiornost uloga nad inferiornim glumcima postavlja pitanje o moći, kontroli i odgovornosti tokom rata. Da li je moguće biti umetnik u vremenu kada se čini da etika i moral gube svoju vrednost? Kosić ne daje jasne odgovore, ostavljajući publiku da razmišlja o dilemama koje su se postavljale pred glumce tog vremena.
Glumci u predstavi pokušavaju da dočaraju atmosferu pre rata, ali se suočavaju sa izazovima da budu smešni, tragični ili duhoviti. Miloš Đorđević i Radovan Vujović donose različite pristupe likovima, ali ni jedan od njih ne uspeva da osvetli unutrašnje borbe glumaca. Njihove izvedbe ostavljaju utisak površnosti, a dileme s kojima se suočavaju ne uspevaju da prenesu težinu stvarnosti. Pavle Jerinić, koji igra Mirka Milisavljevića, donosi uverljiv prikaz umetnika raspolućenog između straha od rata i svoje umetničke strasti.
Suzana Lukić kao Ljubinka Bobić uspeva da pruži snažan prikaz heroinu koja se suočava sa vlastitim moralnim granicama u vreme kada je umetnost podložna kompromisima. Vanja Milačić, koja igra Žanku Stokić, prikazuje je kao svesnu divu koja je, suočena sa dijabetesom, opravdavala svoje odluke kako bi opstanak preduzela na različite načine. Njena sudbina, kao i sudbine drugih glumaca, postaje simbol gubitka građanskih prava i borbe za opstanak.
Kosićova predstava, iako bogata temama i likovima, ne uspeva da pruži jasne odgovore na pitanja koja postavlja. Umesto toga, ostavlja otvorena vrata za interpretaciju, pozivajući publiku da sama razmišlja o etičkim pitanjima u umetnosti. Da li umetnost može postojati mimo ratne stvarnosti? Da li je moguće zadržati integritet u vremenima kada je sve podložna kompromisima?
U ovom komadu, Kosić se suočava s teškim pitanjima koja se ne tiču samo prošlosti, već i savremenog društva. Njegova sposobnost da postavi ovakva pitanja ukazuje na njegov potencijal kao autora koji razume složenost ljudskih emocija i moralnih dilema. Iako predstava ne daje definitivan odgovor, ona podstiče publiku na razmišljanje o vlastitim vrednostima i odlukama, kako u umetnosti, tako i u životu. U tom smislu, „Centrala za humor“ može se smatrati značajnim doprinosom savremenoj drami, koja ne beži od teških tema i izazova, već ih hrabro istražuje.
