Nadežda Petrović, velika srpska slikarka, umrla je pre 110 godina, 3. aprila 1915. godine, kao ratna bolničarka u Valjevskoj bolnici, gde je podlegla pegavom tifusu. Njena umetnost otvorila je vrata modernizmu u srpskoj likovnoj sceni. Tokom svog života, Nadežda je bila strastvena borac za obnovu i kulturni razvoj svog naroda, a njen bliski prijatelj, slikar Branko Popović, istakao je da je umrla na polju časti i rodoljublja.
Popović je organizovao njenu posthumanu retrospektivu u „Cvijeti Zuzorić“, gde je naglasio da je Nadežda imala dionizijski vedar pristup slikarstvu. Prisjećajući se njenog poslednjeg razgovora, rekao je da su razmenili važne ideje o mladom slikarstvu dok je ona bila bolesna. Na tom susretu, donio joj je šljivovicu, a razgovor je bio inspirativan i pun entuzijazma.
Na dvadesetogodišnjicu njene smrti, Milorad Pavlović Krpa, publicista i urednik „Narodne odbrane“, prisećao se njene hrabrosti i nesebičnosti dok je negovala bolesnike u Valjevskoj bolnici. Spasila je stotine života, ali je sama platila najvišu cenu. Umrla je sa osmehom i verom u oslobođenje i ujedinjenje, posvećujući svoj život borbi za slobodu i otadžbinu.
U čast Nadeždi Petrović, beogradska Galerija 73 obeležava 120 godina od osnivanja Kolonije „Sićevo“ i 110 godina od njene smrti. U junu će biti održana izložba „Izbor iz umetničke zbirke Kolonije Sićevo“, koja je rezultat saradnje sa Galerijom savremene likovne umetnosti iz Niša. Direktorica galerije, Mirela Pudar, naglasila je važnost očuvanja sećanja na značajne ličnosti srpske umetnosti.
Nadežda Petrović rođena je 1874. godine u Čačku, u porodici Mite Petrovića i Mileve Zorić. Nakon završene više devojačke škole u Beogradu, učila je slikarstvo kod Đorđa Krstića i Kirila Kutlika, a kasnije je nastavila obrazovanje u Minhenu, Italiji i Parizu. Iako je postigla značajne umetničke uspehe, nikada nije izgubila vezanost za svoj rodni kraj.
O njenoj porodičnoj pozadini govorila je Delfa Iv. Ivanić, koja je sa Nadeždom osnovala „Kolo srpskih sestara“. Opisala je kako je kuća Petrovića bila mesto okupljanja i podrške, gde su svi članovi porodice bili talentovani i kreativni. S obzirom na skromne uslove, kuća je bila puna ljubavi i topline.
Narodni muzej Srbije je pre dve godine obeležio 150 godina od Nadeždinog rođenja izložbom „Nadežda Petrović: Modernost i nacija“, koja je obišla region. U godini kada se obeležava 110 godina od njene smrti, muzej se priprema za otvaranje Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića, koji je donela njihova sestra Milica Luković. Kao značajna lokacija za očuvanje Nadeždine umetničke ostavštine, ovaj muzej će uskoro otvoriti svoja vrata za posetioce.
Nadežda je bila aktivna tokom Balkanskih ratova, gde je radila na raznim previjalištima. Nije se plašila bolesti ili opasnosti, a čak je i sama obolela od kolere, ali se uspela oporaviti. Godina 1914. zatiče je na slikarskim studijama u Italiji, ali se odmah vraća u Srbiju nakon što je zemlja napadnuta. Njena posvećenost oboleloj vojsci bila je izvanredna, a ona nikada nije razmišljala o sopstvenoj sigurnosti.
Nadežda Petrović ostavila je neizbrisiv trag u srpskoj umetnosti i kulturi, a njen život i rad će uvek biti inspiracija za buduće generacije umetnika. Obeležavanje njenih jubileja i očuvanje njenog dela u muzejima i galerijama naglašava značaj njenog doprinosa srpskoj kulturi i identitetu.
