Predstava „Eldorado“, autora Marijusa fon Majenburga, u režiji Veljka Mićunovića, premijerno će biti izvedena u ponedeljak, 24. marta, na Velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP). Ova predstava predstavlja četvrti premijerni naslov u ovoj sezoni i prvi je deo savremenog nemačkog dramskog pisca postavljen u JDP.
Režiser Veljko Mićunović opisuje „Eldorado“ kao iluziju sreće, bogatstva, megalomanije i konzumerizma, fenomen koji se posmatra kroz mikro i makro kontekst. U predstavi se istražuje slika „brušenog“ kapitalizma, koji sve posmatra kroz neutaživu želju za profitom, gde se prostori mere izgrađenim kvadratima. „To je slika biznisa koji mora da ide, gazi, radi svoj posao, prodaje i ne sme da stane. Jer, sve se meri profitom,“ ističe Mićunović.
Prema njegovim rečima, radnja se može smestiti u bilo koji grad koji je uznemiren, pun žarišta, treperenja i nekih pobuna. Pored toga, svedočimo intimnoj priči jedne porodice i nekoliko ljudi oko njih, što omogućava prenos šireg konteksta na uži i probleme aktera koji na kraju prepoznaju sopstvenu krivicu i odgovornost.
Marijus fon Majenburg je poznat kao predstavnik nemačkog odgovora na britansku „in your face“ dramaturgiju. Njegova dela se fokusiraju na posledice, a dramaturg Slobodan Obradović ističe da autor „na kašičicu“ daje informacije o uzrocima, dok su prizori u predstavi zapravo posledice koje zapljuskuju likove. To stvara neku vrstu odloženog dejstva.
Nataša Ninković, koja igra Gretu, majku glavne junakinje, opisuje svoj lik kao uspešnu i beskrupuloznu ženu koja sve meri kroz sopstveni interes. „Nemam nikakve filtere u komunikaciji s drugim ljudima,“ dodaje ona. Njen lik predstavlja kapitalistički svet u kojem se vrednosti često gube u potrazi za materijalnim blagostanjem.
Goran Šušljik govori o inspirativnom uzbuđenju i strahu koji su ga pratili tokom rada na predstavi, nazvavši to distopijom – mračnom slutnjom koja se nadvija nad ljudima i kapitalom koji melje svet. Marta Bogosavljević, koja igra Manuelu, učenicu klavira, ističe da predstavlja duh mladosti, snage i upornosti, što nije tipično za neka starija vremena. „Nekad uzima ono što je njeno, a ponekad i ono što smatra da joj pripada,“ objašnjava Marta.
Miodrag Dragičević naglašava da je imao priliku da uđe u svet velikih mogula i biznismena. Tokom rada na predstavi shvatio je da je sreća samo privid. „Privid koji veoma čudno funkcioniše u tom svetu zgrada, blokova i parcela koje se masovno kupuju i podižu,“ objašnjava Dragičević. On dodaje da se stvara utisak da je nastao „lego-grad“, gde ljudi jedni drugima gledaju kroz prozore. „To je tužno, poražavajuće i pogrešno,“ zaključuje on.
U predstavi igraju Nikola Rakočević, Goran Šušljik, Nataša Ninković, Miodrag Dragičević, Ivana Vuković i Marta Bogosavljević. Tekst je prevela Jelena Kostić Tomović, a adaptaciju potpisuju Slobodan Obradović i Veljko Mićunović. Kostimografija je delo Marije Marković Milojev, dok je za scenski govor bila zadužena Ljiljana Mrkić Popović.
Ova predstava, iako napisana 2004. godine, ostaje veoma aktuelna i provokativna, istražujući teme koje su i dalje prisutne u savremenom društvu. „Eldorado“ će sigurno otvoriti pitanja o vrednostima u svetu gde se često gubi ljudska dimenzija u potrazi za materijalnim bogatstvom. Predstava će doneti i izazvati refleksije o savremenom životu, ekonomiji i ljudskim odnosima, otvarajući tako diskusiju koja je neophodna u današnjem svetu.
