Mario Vargas Ljosa, peruanski pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, preminuo je u Limi u 90. godini života, potvrdila je njegova porodica. Njegov sin, Alvaro Vargas Ljosa, objavio je na društvenoj mreži Iks da je pisac umro u nedelju, okružen svojom porodicom, u miru. Ova tužna vest ostavila je dubok trag u književnom svetu i među čitaocima, s obzirom na to da je Vargas Ljosa bio jedan od najuticajnijih latinskoameričkih pisaca 20. i 21. veka.
Rođen 28. marta 1936. godine, Vargas Ljosa je svoju književnu karijeru započeo 1963. godine objavljivanjem romana „Vreme heroja“. Ovaj roman je postavio temelje za njegovu buduću slavu, a u narednim decenijama napisao je desetine romana, drama i eseja. Njegova dela su često istraživala složene teme, kao što su politička korupcija, društvena nepravda i ljudska prava. Među njegovim najpoznatijim delima su „Teta Julija i scenarista“, „Smrt u Andima“ i „Rat za kraj sveta“, koja su obeležila njegov književni opus.
Vargas Ljosa je 2010. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, a ovaj prestižni priznanjem bio je potvrda njegovog doprinosa književnosti i sposobnosti da kroz prozu prenese složene ideje i emocije. Njegov stil pisanja je karakterističan po bogatom jeziku, dubokoj analizi likova i sposobnosti da stvara uzbudljive narative.
Iako je započeo svoju karijeru kao pisac koji je bio sklon socijalističkim idejama, tokom vremena se okrenuo konzervativnim stavovima. Njegov politički angažman bio je izražen tokom 1990-ih godina kada se kandidovao za predsednika Perua. Njegova kampanja bila je usmerena na borbu protiv ekonomskog haosa i marksističke pobune koja je tada pretila zemlji. Međutim, u drugom krugu izbora izgubio je od Alberta Fuhimorija, agronoma koji je postao poznat kao kontroverzni predsednik, kasnije optužen za kršenja ljudskih prava i korupciju.
Frustriran gubitkom na izborima, Vargas Ljosa se preselio u Španiju, ali nije izgubio uticaj u Latinskoj Americi. Nastavio je da kritikuje levičarske lidere, posebno tadašnjeg predsednika Venecuele, Uga Čavesa, i često je govorio o opasnostima autoritarizma i političke represije. Njegovi stavovi su izazivali brojne polemike, ali su mu takođe doneli veliku popularnost među čitateljstvom koje se protivi levici.
Osim političke angažovanosti, Vargas Ljosa je bio i aktivan kao esejista, gde je analizirao socijalne i političke fenomene u Latinskoj Americi i svetu. Njegova dela su često bila provokativna, izazivajući diskusije o identitetu, kulturi i ulozi umetnosti u društvu. Njegova sposobnost da poveže lična iskustva sa širim društvenim pitanjima učinila ga je jednim od najvažnijih intelektualaca svog vremena.
Vargas Ljosa je ostavio dubok trag u književnosti, a njegov rad će se i dalje proučavati i vrednovati u godinama koje dolaze. Njegova smrt označava kraj jedne ere u latinskoameričkoj književnosti, ali nasleđe koje je ostavio kroz svoja dela i politički aktivizam nastaviće da inspiriše buduće generacije pisaca i čitalaca.
U trenutku kada se svet oprašta od ovog velikog pisca, ostaje nam sećanje na njegovu strast prema rečima, njegovu borbu za pravdu i slobodu, kao i njegovu neizmernu ljubav prema književnosti. Vargas Ljosa će zauvek ostati simbol borbe za demokratiju i ljudska prava, a njegovi radovi će nastaviti da žive i inspirišu ljude širom sveta.
