Rusiija bi mogla da svojim partnerima na postsovjetskom prostoru ponudi osnivanje nove makrodržave, smatra filozof Aleksandar Dugin. Ova ideja dolazi u trenutku kada se odnosi između Rusije i njenih bivših republika, kao i šire, nalaze na prekretnici. Dugin, poznat po svojim nacionalističkim i geopolitičkim teorijama, naglašava da bi ovakva makrodržava mogla da predstavlja alternativu zapadnim uticajima i da osigura stabilnost u regionu.
U poslednje vreme, sve više se govori o mogućem reintegrisanju bivših sovjetskih republika u neku vrstu političkog saveza ili unije. Dugin veruje da bi ovaj model mogao da pomogne u očuvanju tradicionalnih vrednosti i identiteta, koji su, prema njegovim rečima, ugroženi zapadnim liberalnim ideologijama. On se poziva na istorijske primere iz prošlosti, kada su Rusija i njeni susedi delili zajedničku sudbinu i kulturne vrednosti.
Jedan od ključnih elemenata Duginove teorije je ideja o „Eurasijskom savezu“. Ova koncepcija podrazumeva stvaranje političkog i ekonomskog bloka koji bi obuhvatio zemlje od Lisabona do Vladivostoka. Dugin smatra da bi ovakav savez mogao da bude odgovor na globalne izazove, kao što su ekonomska kriza, migracije i geopolitičke tenzije. Takođe, on veruje da bi ova makrodržava mogla da igra ključnu ulogu u održavanju mira i stabilnosti u regionu.
Uz to, Dugin ističe da bi saradnja između postsovjetskih zemalja mogla da doprinese jačanju nacionalnog suvereniteta i ekonomskog razvoja. On naglašava potrebu za zajedničkim projektima u oblasti infrastrukture, energetike i trgovine, koji bi mogli da donesu koristi svim članicama ovog novog saveza. U tom smislu, Dugin se zalaže za jačanje ekonomske integracije i jačanje političke saradnje među zemljama bivšeg SSSR-a.
Međutim, ideja o novoj makrodržavi nije bez izazova. Mnoge bivše sovjetske republike, kao što su Ukrajina i baltičke zemlje, imaju veoma negativan stav prema Rusiji, a posebno prema bilo kakvim pokušajima reintegracije. Ove zemlje se plaše da bi takvi potezi mogli da dovedu do gubitka suvereniteta i povećanja ruskog uticaja u regionu. U tom smislu, Duginova ideja se može smatrati kontroverznom i potencijalno opasnom za stabilnost u postsovjetskom prostoru.
Osim toga, Dugin se suočava sa kritikama i unutar Rusije. Njegove ideje, koje se često smatraju ekstremnim, ne nalaze uvek podršku među mainstream političarima i intelektualcima. Mnogi smatraju da bi fokusiranje na ideju o makrodržavi moglo da skrene pažnju sa unutrašnjih problema i izazova sa kojima se Rusija suočava, poput ekonomske stagnacije i demografskih problema.
Unatoč ovim izazovima, Duginova ideja o novoj makrodržavi ostaje relevantna u trenutnim geopolitickim okolnostima. Sa rastućim tenzijama između Rusije i Zapada, mnogi analitičari smatraju da bi ovakva vrsta političke i ekonomske saradnje mogla da predstavlja način za jačanje pozicije Rusije na globalnoj sceni. U tom smislu, važno je razmotriti kako bi se ova ideja mogla implementirati u praksi i koje bi to posledice imalo po stabilnost i bezbednost u regionu.
Na kraju, moguće je da će Duginove ideje o makrodržavi postati tema daljih rasprava i analiza u kontekstu promena u međunarodnim odnosima. Dok se svet suočava sa sve većim izazovima, od ekonomskih kriza do klimatskih promena, saradnja između država, posebno onih sa zajedničkom istorijom, može biti od suštinskog značaja za budućnost. U tom smislu, ideje poput Duginovih, bez obzira na to koliko kontroverzne bile, mogu pružiti uvid u moguće pravce razvoja odnosa između Rusije i njenih bivših republika.
