U četvrtak 26. juna 1883. godine u Beograd je doputovao pukovnik Kurtis Piheua Iaukea, član Kraljevskog veća i sekretar Ministarstva inostranih poslova pacifičke Kraljevine Havaji u svojstvu posebnog izaslanika kralja Havaja Kalakaua koji je doneo „lično pisano i potpisano pismo“ svog suverena kralju Srbije Milanu Obrenoviću.

„Sutradan je svoje akreditive predao u Ministarstvu inostranih dela Srbije g. Piroćancu. Časni pukovnik Iaukea je istog dana obavešten od glavnog ađutanta Nj.V. Milana da će kralju biti zadovoljstvo da ga primi u podne narednog dana. Kraljeva lična kočija ga je 27. juna odvezla na audijenciju u Dvor, gde ga je lično ministar inostranih dela Srbije predstavio Nj.V. Milanu, kome je g. Kurtis, uz prigodan govor, predao lično pismo svog Suverena, kao i ordenje Kraljevine Havaja. Kralj Milan se g. Kurtisu zahvalio na srpskom jeziku na ukazanoj počasti od strane njegovog uzvišenog suverena“, i uputio mu „najlepše želje za dobro zdravlje i radost“, pisao je o ovom nesvakidašnjem događaju dr Višeslav Simić, profesor Univerziteta Teknolohiko de Monterej u Meksiku na osnovu istraživanja arhiva kraljevskog dvora u Honoluluu.

Iste večeri, uoči Vidovdana, pukovnik Kurtis Iaukea, ugošćen je na srpskom Dvoru izuzetno otmenom večerom u njegovu čast, tokom koje je sedeo sa desne strane Nj.V. kraljice Natalije. Kralj Milan je održao zdravicu u čast suverena i naroda Kraljevine Havaja, a srpska kraljevska porodica je nosila samo ordene Kraljevine Havaji, dok je havajski izaslanik bio ukrašen samo srpskim ordenom Velikim Takovskim Krstom i ordenom Kraljice Kapiolani. Havajske novine „Pacifički trgovinski oglasnik“ u svom opisu boravka pukovnika Iaukeae u Srbiji izvestio da je „Njegovo veličanstvo duže razgovarao sa pukovnikom, naglasivši da mu je bilo izuzetno zadovoljstvo da primi izaslanika Havaja.“ Takođe, čitaocima je preneto da su „ljubaznost, pristojnost i prijateljstvo od strane srpskih zvaničnika tokom boravka u Beogradu havajskog izaslanika učinili najdostojanstvenijim i počastvovanim, što mu je veoma godilo i dalo mu zadovoljstvo. Nj.V. kraljica mu je najljubaznije ustupila svoju ličnu kočiju.“ Havajski izaslanik je napustio Beograd 2. jula 1883, a narednog dana je stigao u Beč.

Srbija nije bila jedina evropska zemlja koja je priznavala malenu pacifičku kraljevinu. Suverenitet Havaja Kraljevina Francuska priznala je 1. aprila 1843. godine, a Ujedinjeno kraljevstvo Velike Britanije 28. novembra iste godine. Sjedinjene Američke Države su zvanično priznale suverenitet havajskih kraljeva 6. jula 1846. godine, a ova mala zemlja je imala preko 90 konzulata i diplomatskih predstavništava širom sveta.

Profesor Simić je u arhivi kraljevskog dvora Iolani, u Honoluluu, pronašao i objavio pisma koje su razmenjivali srpski i havajski vladar. „Gospodine brate moj…“ započinje u Beogradu 22. marta 1882. godine svojeručno pisano pismo kralja Milana svom ”kolegi“, četrdesetšestogodišnjem kralju Davidu Kalakaui, koji je u to doba već 13 godina sedeo na prestolu Havaja. Tim pismom, na francuskom jeziku, kralj Milan obaveštava njegovo veličanstvo Davida Havajskog da je po priznanju suvereniteta Srbije od velikih evropskih sila 1878. godine u Berlinu usledilo vreme da se shodno interesima i pravu njegovog naroda njemu i njegovim naslednicima dodeli titula kralja Srbije. „Ja sam, gospodine brate moj, Vašeg veličanstva dobar brat Milan“, završava kralj Srbije pismo kralju Havaja. Pismo je u Honolulu stiglo tek 21. februara 1883. godine, a Valter M. Gibson, ministar inostranih dela Havaja je pismom, otkucanim na pisaćoj mašini, na engleskom jeziku, 10. marta 1883. godine, potvrdio prijem istog Milanu Piroćancu, ministru inostranih dela Srbije za vreme vlade Naprednjačke stranke, naglašavajući da će i njegovo otkucano pismo, kao i svojeručno pozdravno pismo sa čestitkama Nj.V. Davida Kalakaue, biti odaslato ka Beogradu parobrodom 21. dana istog meseca 1883. godine. Ministar Gibson obaveštava svog kolegu Piroćanca da će uz ta dva pisma u Beograd biti upućeni i diploma i orden Velikog Krsta Kalakave za Nj.V. kralja Milana, kao i diploma i orden Velikog Krsta Kraljevskog reda u čast kraljice Kapiolani za Nj.V. kraljicu Nataliju, odlikovanje koje je uspostavljeno kako bi se počast ukazivala dostojnim osobama ženskog roda.

Ministar inostranih poslova Havaja, 28. avgusta 1883. godine, piše srpskom ministru Piroćancu da se nada da će se srpska vlada pridružiti protestu vlade Havaja protiv aneksije ostrva i arhipelaga Polinezije od strane zapadnih sila: „Gospodine, imam čast da na ovaj način Vašoj ekselenciji prenesem kopiju Protesta vlade Njegovog havajskog veličanstva protiv aneksije arhipelaga i ostrva Polinezije od strane stranih sila: i da izrazim nadu da će se vlada Njegovog veličanstva, kralja Srbije, složiti sa njegovim duhom i svrhom“, piše profesor Simić. Havaji nastavljaju prijateljsku prepisku sa Srbijom i 10. septembra 1883. ministar inostranih dela Havaja piše svom kolegi Piroćancu: „Bilo mi je veliko zadovoljstvo da na uzvišene adrese prenesem pisma Vašeg Uzvišenog Suverena i Nj.V. kraljice Natalije.“ „Ordeni reda Takova i Svetog Save su takođe bezbedno stigli i ja sam ih uredno uručio. Moram se zahvaliti Vašoj ekselenciji na pažnji ukazanoj izaslaniku Nj.V. pukovniku Iaukeai, čija poseta prestonici Srbije će, u to sam siguran, dugo biti upamćena kao jedan od najsrećnijih događaja njegovog života”. 19. oktobra 1883. godine je iz Honolulua upućeno još jedno pismo od strane g. Gibsona, ministra inostranih dela Havaja, g. Piroćancu, kojim se, uz njeno svojeručno pismo, zvanično prenosi „zahvalnost Nj.K.V. prestolonaslednikovice princeze Liliuokalani Nj.V. Uzvišenom Suverenu Milanu na srpskom ordenu kojim ju je odlikovao.“

Dr Simić je u arhivi Dvora u Honololuu pronašao i jedno privatno pismo iz Srbije koje je pisao Mita Rakić, otac pesnika Milana Rakića. „Kao direktor političkog odeljenja Ministarstva inostranih dela Srbije, 4. septembra 1883. godine, na francuskom jeziku, uputio je rukom pisanu molbu lično ministru inostranih dela Kraljevine Havaji, g. Gibsonu, u kojoj ga umoljava da kod Nj.V. kralja Kalakaue isposluje za njega jedan orden reda Kamehamehe u rangu Visokog zapovednika jer je, kako veruje, on, kao „posle Njegove ekselencije ministra prvi dostojanstvenik Ministarstva inostranih dela Srbije trebalo da bude na spisku osoba koje bi bile odlikovane od strane havajskog kralja. Stoga“, kaže Mita Rakić, „uzimam slobodu da od Vaše ekselencije tražim diplomu Kraljevskog reda Kamehamehe“. Pismo činovnika Rakića je primljeno u Honoluluu 8. oktobra 1883. godine, a 27. decembra izvršni sekretar havajskog ministra inostranih poslova poslao odgovor za Beograd u kome je ambiciozni Mita odbijen i poučen da traži za takav zahtev saglasnost svog suverena.

Tako se neslavno završio pokušaj jednog Beograđanina da preko reda i zakulisno postane plemić, pa makar i daleke ostrvske kraljevine koja je sarađivala sa mladom evropskom državom kakva je bila Srbija.