Grčki predstavnik u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Aleksis Cipras nije podržao izveštaj o prijemu Kosova u ovu organizaciju i istakao je da Priština treba da formira Zajednicu srpskih opština i povuče odluku o eksproprijaciji srpske imovine. Bivši premijer Grčke je pozdravio sprovođenje presude Ustavnog suda u Prištini u slučaju manastira Visoki Dečani, istakavši da je potrebna dodatna rasprava sa zemljama koje ne priznaju Kosovo.
Odbor za političke poslove Parlamentarne skupštine Saveta Evrope je na današnjem sastanku u Parizu prihvatio preporuku da Kosovo bude pozvano u članstvo ove organizacije. Sledeći korak je plenarna debata zakazana za 18. april, kada će biti glasanje o statutarnom mišljenju o pridruživanju Kosova. Za ovu odluku su glasali predstavnici 31 zemlje, dok su protiv bili predstavnici Crne Gore, BiH i Srbije, dok je Grčka bila uzdržana. Glasanju je prethodio izveštaj izvestioca Dore Bakojani.
Cipras je istakao potrebu da Priština ispuni određene uslove i preduzme korake kako bi se olakšao proces pridruživanja Savetu Evrope. On je podržao napore za rešavanje pitanja manastira Visoki Dečani i naglasio da je važno da se poštuju prava srpske zajednice na Kosovu. Podsetio je na značaj formiranja Zajednice srpskih opština i poništavanja odluke o eksproprijaciji srpske imovine kao koraka ka unapređenju odnosa između Prištine i Beograda.
Najava o pozivu Kosova da se pridruži Savetu Evrope izazvala je različite reakcije među članicama ove organizacije. Dok su neki podržali ovu odluku kao korak ka stabilnosti i normalizaciji odnosa na Balkanu, drugi su izrazili zabrinutost zbog političkih, međunarodno pravnih i bezbednosnih pitanja vezanih za Kosovo. Biljana Pantić Pilja, predstavnica Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, istakla je da je ova odluka nelegitimna i suprotna međunarodnom pravu, dok je Snežana Novaković, predstavnica BiH, izrazila brigu zbog nedostatka konsenzusa i stabilnih rešenja za Kosovo.
Prema rečima Dore Bakojani, izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za Kosovo, pridruživanje Kosova ovoj organizaciji će doprineti jačanju demokratije, vladavine prava i ljudskih prava na Kosovu. Ona je istakla da je Kosovo ispunilo neophodne uslove za članstvo u Savetu Evrope i da je važno podržati ovaj korak ka evropskim integracijama.
Ukupno 31 članica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope podržalo je preporuku o prijemu Kosova, ali su pojedine zemlje izrazile rezerve i protivljenje ovoj odluci. Crna Gora je podržala prijem Kosova, dok je Srbija bila protiv, ističući da je ovaj proces suprotan Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i međunarodnom pravu. Bosna i Hercegovina je takođe izrazila zabrinutost zbog nedostatka konsenzusa i jasnih rešenja za Kosovo.
Plenarna debata o prijemu Kosova u članstvo Saveta Evrope zakazana je za 18. april, kada će biti održano glasanje o statutarnom mišljenju o pridruživanju Kosova. Očekuje se da će ova tema izazvati dalje rasprave i kontroverze među članicama ove organizacije, ali i šire u međunarodnoj zajednici. Grci predstavnik Cipras je istakao potrebu za dodatnim razgovorima i dogovorom sa zemljama koje ne priznaju Kosovo kako bi se osigurala podrška i legitimnost ovom procesu.
Kosovo je samoproglašena nezavisna država koju priznaje većina zapadnih zemalja, ali ne i pet zemalja članica EU, uključujući Srbiju i Španiju. Pridruživanje ovoj organizaciji bi značilo dalji korak ka integraciji Kosova u evropske institucije i povećanju međunarodnog priznanja. Međutim, ovaj proces susreće se sa brojnim političkim, pravnim i bezbednosnim preprekama koje je potrebno prevazići kako bi se postigao održiv i pravedan rešenje za Kosovo i celu region.
