U izjavi za medije, ambasador Rode je rekao da produžavanje prelaznog perioda za odluku centralne banke bi omogućilo da se postignu napredak i pronalaženje održivog rešenja. On je takođe istakao da je ključno da se ova odluka donese na transparentan način i uz poštovanje svih relevantnih faktora.
“Ključno je da se ova odluka donese na temelju ekonomske analize, a ne političkih pritisaka”, rekao je Rode.
Ambasador Nemačke je takođe istakao da je važno da se postigne širok konsenzus među svim zainteresovanim stranama kako bi se osiguralo da odluka centralne banke odražava potrebe i interese cele zajednice.
Rode je takođe istakao da je Nemačka spremna da pomogne u pronalaženju rešenja za ovaj problem, te da će nastaviti da podržava dijalog izmedu Prištine i Beograda kako bi se postigao održiv mir i stabilnost na Balkanu.
Uprkos pozivima ambasadora Rodea, kosovske vlasti do sada nisu izrazile spremnost da produže prelazni period za donošenje odluke o centralnoj banci. Međutim, nekoliko zemalja članica Evropske unije, uključujući Nemačku, podržavaju ovaj predlog i pozivaju Prištinu da pronađe održivo rešenje u saradnji sa međunarodnim partnerima.
Prelazni period za odluku centralne banke tzv. Kosova istekao je krajem 2020. godine, ali do sada nije postignut dogovor o njenom statusu. Ova pitanja su jako osetljiva jer su vezana za politički status Kosova i odnose između Prištine i Beograda.
Centralna banka ima ključnu ulogu u ekonomiji svake zemlje, jer donosi odluke o monetarnoj politici, upravlja deviznim rezervama i vodi računa o stabilnosti finansijskog sistema. Zbog toga je važno da ova institucija bude nezavisna i da donosi odluke u interesu cele zajednice.
Nemačka je jedan od glavnih partnera Kosova i podržava njegov put ka integraciji u Evropsku uniju. Nemačka je takođe imala značajnu ulogu u pregovorima između Beograda i Prištine i podržava dijalog kao ključni mehanizam za postizanje mira i stabilnosti na Balkanu.
U međuvremenu, kosovske vlasti razmatraju mogućnost uspostavljanja carinskih tarifa na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Ova odluka izazvala je negativne reakcije u Beogradu i Sarajevu, koji su optužili Prištinu za nepoštovanje regionalnih sporazuma i unilateralno potezanje politike koja šteti ekonomskim odnosima u regionu.
Međunarodna zajednica takođe je izrazila zabrinutost zbog ove najave, ističući da bi uspostavljanje carinskih tarifa moglo da dovede do pogoršanja ekonomskih odnosa u regionu i da bi moglo da ugrozi proces normalizacije odnosa između Kosova, Srbije i Bosne i Hercegovine.
Potezi kosovskih vlasti izazvali su dodatne tenzije u odnosima između Prištine, Beograda i sarajevskih vlasti. Očekuje se da će ova pitanja biti tema razgovora na narednom sastanku lidera Zapadnog Balkana, koji će se održati u februaru.
U međuvremenu, međunarodni faktori nastaviće da vrše pritisak na političke lidere da pronadju održiva rešenja i da se suzdrže od unilateralnih poteza koji bi mogli da ugroze stabilnost i mir na Balkanu. Nemačka ambasada u Prištini najavila je da će nastaviti da podržava dijalog i pronalaženje održivih rešenja za pitanja koja su od suštinskog značaja za region.
Konačna odluka o produženju prelaznog perioda za centralnu banku tzv. Kosova biće tema daljih razgovora između kosovskih vlasti, međunarodnih partnera i zemalja članica Evropske unije. Očekuje se da će se razgovori nastaviti u narednim nedeljama, a rezultati će imati značajan uticaj na ekonomske odnose u regionu i proces normalizacije odnosa između Prištine i Beograda.