Inženjer geologije Zoran Đajić (70) priveden je po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu zbog sumnje da je ugrozio bezbednost predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. Privođenje se desilo nakon što je Đajić, koristeći profil na društvenoj mreži „X“, 10. aprila objavio post u kojem poziva narod da izglasa smrtnu kaznu za predsednika. U objavi je naveo da ne želi da se desi da Vučić bude pušten iz ludnice i da ponovo okuplja naciste i kriminalce. Ova izjava izazvala je veliku pažnju i osudu u javnosti.
Policija, postupajući po nalogu Višeg javnog tužilaštva, lišila je Đajića slobode zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti. U zvaničnom saopštenju MUP-a navedeno je da je Đajićova objava izazvala ozbiljne reakcije, te je zbog toga određena mera zadržavanja do 48 sati. Tokom ovog perioda, Đajić će biti priveden uz krivičnu prijavu.
Nakon što je Tužilaštvo reagovalo, oglasio se i premijer u ostavci, Miloš Vučević, koji je zatražio hitnu reakciju nadležnih državnih organa. On je naglasio da se u Srbiji ne može tolerisati pretnja ubistvima i nasilju, ističući da to predstavlja povratak u prošlost, kada je zemlja bila pogođena kriminalom i siromaštvom.
Ministar odbrane Bratislav Gašić takođe je osudio Đajićevu objavu, smatrajući je direktnom pretnjom institucijama države i predsedniku izabranom voljom građana. Gašić je istakao da ovakve izjave ne predstavljaju politički stav, već otvorenu mržnju i poziv na nasilje. Prema njegovim rečima, svako ko je do sada imao dilemu o Đajićevim namerama, više ne bi trebao da je ima.
Zoran Đajić je poznat kao inženjer koji je bio angažovan na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu. Nakon stradanja 16 osoba u jednom incidentu na toj stanici novembra prošle godine, Đajić je izašao u javnost da kritikuje nadležne i kompanije koje su učestvovale u rekonstrukciji. Njegova izjava na društvenoj mreži „X“ dodatno je podigla tenzije u društvu i otvorila diskusiju o slobodi govora i granicama koje se ne bi smele prekoračiti.
Ovaj incident je još jednom ukazao na važnost regulisanja sadržaja na društvenim mrežama, kao i na izazove sa kojima se suočavaju državne institucije u očuvanju javne bezbednosti. U vreme kada su društvene mreže postale platforma za izražavanje mišljenja i stavova, važno je da korisnici budu svesni posledica svojih reči. Pretnje i pozivi na nasilje ne samo da ugrožavaju bezbednost pojedinaca, već i destabilizuju društvo u celini.
S obzirom na sve veći broj sličnih incidenata, potrebno je da se preduzmu koraci u cilju zaštite javnog reda i mira. Državne institucije moraju biti proaktivne u identifikaciji i sankcionisanju pretnji, posebno onih koje dolaze sa platformi koje omogućavaju anonimnost.
Ovo privođenje takođe postavlja pitanje o odgovornosti pojedinaca na društvenim mrežama i granicama slobode govora. Dok je važno omogućiti ljudima da izraze svoja mišljenja, posebno u političkom kontekstu, granice se moraju postaviti kada je reč o pretnjama i pozivima na nasilje. U tom smislu, javnost očekuje da će nadležni organi delovati odlučno i pravedno, kako bi se sprečilo širenje mržnje i nasilja kroz digitalne kanale.
Reakcije na Đajićevu objavu ukazuju na to da su društvene mreže postale arena za političke sukobe i izražavanje ekstremnih stavova, što može imati ozbiljne posledice po društvo. S obzirom na to, važno je nastaviti razgovor o etici i odgovornosti u digitalnom prostoru, kao i o načinima na koje se može očuvati javna bezbednost.
