Dr Dragan Hrnčić, neurofiziolog, ističe važnost prilagođavanja ljudskog organizma na nagle promene vremena koje dolaze s prolećem, kao i na značaj kvalitetnog sna tokom ovih prelaznih perioda. U razgovoru za „Blic dan“, doktor Hrnčić naglašava da su nagle promene temperature često izazov za telo, koje se teško prilagođava ovim promenama.
Proleće donosi visoke temperature, ali i jutarnje mrazeve, što može biti problematično za meteoropate. Hrnčić objašnjava da organizam nije uvek spreman na ovakve drastične promene, što može izazvati nelagodnost i umor. On koristi analogiju vožnje automobila da bi objasnio kako je teško naglo se prilagoditi, kao kada vozač pokušava da pređe iz prve u petu brzinu bez postepenog ubrzavanja.
San je, prema Hrnčiću, osnovna fiziološka potreba, jednako važna kao hrana i voda. On ukazuje na postojanje dve „škole mišljenja“ kada je reč o snu; neki ljudi smatraju da je potrebno što više sna, dok drugi tvrde da se može funkcionisati sa samo četiri sata sna. Međutim, doktor naglašava da je kvalitetan san ključan za regeneraciju organizma, posebno u periodima kada se menjaju vremenski uslovi.
U svom izlaganju, Hrnčić podseća da čovek prosečno provede trećinu svog života spavajući, što ukazuje na to koliko je san bitan za zdravlje. On napominje da različiti ljudi imaju različite potrebe za snom. Postoje kratkospavači i dugospavači, kao i oni sa različitim hronotipovima. Neki ljudi su najfunkcionalniji u ranim jutarnjim satima, dok drugi bolje funkcionišu kasnije tokom dana. Ključ je u prepoznavanju individualnih potreba svog tela kako bi se odredilo šta je najpogodnije za svaku osobu.
Idealno trajanje sna za većinu odraslih osoba je između sedam i devet sati, dok je prosečno preporučeno trajanje osam sati. Hrnčić naglašava da bi cilj trebao biti minimum od sedam sati sna. Iako se najviše spava noću, kratki periodi odmora tokom dana, poznati kao „beauty sleep“, mogu biti korisni. Međutim, važno je napomenuti da ti odmori ne bi trebali trajati duže od 20 minuta, posebno za one koji imaju problema sa uspavljivanjem, jer duži odmori mogu otežati uspavljivanje tokom noći.
Uz sve to, Hrnčić zaključuje da je važno prepoznati individualne potrebe svog tela i prilagoditi se kako bi san bio kvalitetan i obnavljajući, naročito u periodima naglih promena vremenskih uslova, kao što je proleće. Prolećni umor postaje sve učestaliji među Beograđanima, koji se žale na konstantan umor i potrebu za snom. Radeći na prilagođavanju svojih navika spavanja, ljudi mogu poboljšati svoje opšte zdravstveno stanje i kvalitet života.
U zaključku, sa dolaskom proleća, važno je obratiti pažnju na svoje telo, prilagoditi se promenama vremena i osigurati kvalitetan san kako bi se očuvalo zdravlje i vitalnost. Doktor Hrnčić poziva sve da slušaju svoje telo i prepoznaju kada im je potrebna dodatna pažnja i odmor, kako bi se lakše nosili sa izazovima prelaznih perioda.
