U Hrvatskoj je 2024. godine zanimanje sa najvišom prosečnom platom bilo vodeći programer, sa primanjima od 2.723 evra mesečno, dok su najmanje plaćeni radnici bili frizeri, spremačice i šivači.
Prema analizi portala MojPosao, prosečna neto plata u Hrvatskoj iznosila je 1.346 evra, što je 12% više nego prethodne godine. Medijalna plata bila je 1.242 evra, što znači da većina radnika zarađuje manje od proseka. Raspodela plata pokazuje da 44% građana ima primanja između 1.000 i 1.500 evra, dok je u prethodnoj godini taj procenat bio 35%. U kategoriji sa primanjima od 1.500 do 2.000 evra nalazi se 18% građana (rast sa 11%), dok 10% zarađuje preko 2.000 evra (ranije 6%). Udeo građana sa primanjima manjim od 1.000 evra pao je na 27% u odnosu na 48% iz prethodne godine.
Najviše zarade ostvaruju IT stručnjaci, uključujući „vodeći programer“ (2.723 evra), „Android programer“ (2.597 evra) i IT arhitekte (2.569 evra). S druge strane, najniže plate imaju frizeri (803 evra), spremačice (844 evra) i šivači (849 evra).
Regionalne razlike u platama su takođe primećene. Najveće prosečne plate isplaćuju se u Zagrebu (1.464 evra), dok su najniže u Vukovarsko-sremskoj županiji (1.110 evra). Najveći rast plata zabeležen je u Ličko-senjskoj županiji (21%), dok su plate u Bjelovarsko-bilogorskoj i Sisačko-moslavačkoj porasle za po 15%.
Zaposleni muškarci zarađuju u proseku 17% više od žena. Radnici sa visokom stručnom spremom imaju 29% veće plate od onih sa srednjom spremom, dok poslodiplomski studiji donose zaradu od 2.048 evra, što je 52% iznad proseka.
Javni sektor beleži najveći rast plata (21%), posebno u državnim službama, obrazovanju i zdravstvu. Prosečne plate u obrazovanju iznosile su 1.217 evra, dok su u zdravstvu 1.301 evro.
Ukupno gledano, plata u Hrvatskoj je u porastu u poređenju sa prethodnom godinom. Ovo je dobra vest za radnike, posebno u javnom sektoru gde se beleži značajan rast plata. Sa povećanjem prosečne plate, očekuje se i poboljšanje životnog standarda građana.
Međutim, i dalje postoji velika razlika između najviših i najnižih plata u Hrvatskoj, što ukazuje na potrebu za daljim radom na smanjenju nejednakosti. Takođe je važno raditi na podizanju plata u manje razvijenim regionima kako bi se smanjile regionalne razlike u primanjima.
Jedan od načina da se to postigne je ulaganje u obrazovanje i stručno usavršavanje radne snage. IT sektor je primer kako visoko kvalifikovani radnici mogu ostvariti visoke plate, te bi podrška ovakvim sektorima mogla doprineti povećanju zarada u zemlji.
Uz to, važno je raditi na promociji rodne ravnopravnosti u pogledu plata, kako bi se smanjile razlike između zarada muškaraca i žena. Ovo je važan korak ka izgradnji pravednijeg društva u kojem se ceni rad i doprinos svih građana.
Ukupno gledano, situacija sa platama u Hrvatskoj pokazuje napredak u odnosu na prethodnu godinu, ali postoji prostor za dalje poboljšanje. Važno je da se nastavi sa merama koje će doprineti povećanju zarada, smanjenju nejednakosti i stvaranju pravednijeg društva za sve građane.
