Vojni analitičar Šon Bel je za Skaj njuz analizirao trenutnu situaciju na ratištu u Ukrajini. Rusija tvrdi da je zauzela devet pograničnih gradova u okviru velike ofanzive u oblasti Harkova. Iako je Ukrajina mesecima znala da Rusija jača vojne snage u regionu, razmere i žestina napada izgleda da su je iznenadili. Većina vojnih analitičara smatra da Rusija nema resurse da uspostavi značajan i održiv drugi front bez ugrožavanja ofanzive na Donbas. Međutim, Putin je svestan da Rusija može iskoristiti nedostatak naoružanja Ukrajine otvaranjem drugog fronta i primorati Ukrajinu da rasprši svoje resurse, čineći je ranjivijom na liniji fronta u Donbasu. Ruski vojni cilj ove nove ofanzive je stvaranje tampon zone za zaštitu Belgoroda, logističkog čvorišta za ruske vojne napore. Putin je dugo obećavao da će potisnuti ukrajinske snage iz dometa artiljerije oko 30 km. Osim toga, Rusija želi ugroziti Harkov i omogućiti svojoj artiljeriji da bude u dometu drugog najvećeg ukrajinskog grada.

Ruska ofanziva u Ukrajini je deo veće geopolitičke igre u regionu, gde Rusija pokušava da širi svoju moć i uticaj. Putin želi da osigura da Ukrajina ostane pod njegovom kontrolom ili pod kontrolom ruskih saveznika. Ova ofanziva je deo dugoročne strategije Rusije da ojača svoj položaj u regionu i da se suprotstavi zapadnim silama, posebno NATO savezu. Rusija vidi Ukrajinu kao ključnu tačku za svoje geopolitičke interese i kao deo svoje „bliskoistočne politike“.

Ukrajina se nalazi u teškoj situaciji, suočena sa agresivnom ofanzivom ruskih snaga. Ukrajinski vojnici se hrabro bore protiv ruske vojske, ali su suočeni sa nedostatkom resursa i podrške. Međutim, Ukrajina ima podršku zapadnih saveznika, uključujući Sjedinjene Američke Države i EU, koji su osudili rusku agresiju i obećali da će pružiti pomoć Ukrajini. Međunarodna zajednica osuđuje rusku agresiju i poziva na prekid vatre i diplomatično rešenje sukoba.

Situacija u Ukrajini je veoma složena i teška, sa velikim ljudskim i materijalnim gubicima. Civili su najviše pogođeni ovim sukobom, sa desetinama hiljada ljudi koji su morali da napuste svoje domove i potraže sklonište u sigurnijim područjima. Humanitarna kriza u Ukrajini je sve veća, sa nedostatkom hrane, vode i lekova za stanovništvo.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je apelovao na međunarodnu zajednicu da pruži pomoć Ukrajini u suočavanju sa ruskom agresijom. Zelenski je takođe izrazio spremnost da pregovara sa Rusijom o prekidu vatre i diplomatčnom rešenju sukoba. Međutim, Putin je odbio da pregovara i tvrdi da je Rusija u pravu u svom vojnom angažmanu u Ukrajini.

SAD i EU su osudili rusku agresiju u Ukrajini i obećali da će pružiti podršku ukrajinskim snagama u odbrani njihove zemlje. NATO savez je takođe osudio rusku agresiju i pozvao na prekid vatre i diplomatčno rešenje sukoba. Međunarodna zajednica traži da se poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine i da se poštuju međunarodni zakoni i norme.

Ukrajina je suočena sa najvećom vojnom pretnjom od rata u Donbasu 2014. godine. Ruska ofanziva je iznenadila Ukrajinu i međunarodnu zajednicu, a situacija se brzo razvija. Ukrajina se bori hrabro protiv ruskih snaga, ali je suočena sa velikim izazovima i poteškoćama. Međutim, Ukrajina ne odustaje od borbe za svoju slobodu i nezavisnost, i ima podršku svojih saveznika u tom cilju.

Zaključno, situacija u Ukrajini je veoma teška i zahteva hitnu reakciju međunarodne zajednice. Ruska agresija mora biti osuđena i zaustavljena, a Ukrajina mora biti podržana u odbrani svoje zemlje i svojih građana. Diplomatsko rešenje sukoba je najvažnije, ali je potrebno i angažovanje vojne podrške ukrajinskim snagama u borbi protiv ruske agresije. Svi učesnici u sukobu moraju poštovati međunarodne zakone i norme i raditi na mirnom rešenju sukoba.