Radni dan postao fragmentiran
Majkrosoft je pre četiri meseca morao poslati svoje zaposlene na rad od kuće zbog pandemije, a iz tog iskustva su naučili mnogo toga. Otkriveno je da su sastanci postali češći, ali kraći, radno vreme je postalo duže, a veći deo posla se obavlja u večernjim satima. Praćenjem ponašanja zaposlenih, timova i upotrebom raznih alata, došli su do podataka koji su objavljeni u časopisu Harvard Business Review.
Pokazalo se da su sastanci postali sve češći ali kraći, sa trajanjem manjim od 30 minuta. Fleksibilnost zakazivanja sastanaka je dovela do toga da se oni održavaju u poslepodnevnim satima, dok je radni dan postao fragmentiran jer su ljudi morali balansirati između privatnih i poslovnih obaveza. Radno vreme se pomerilo u „novu treću smenu“, sa porastom aktivnosti između 18 sati i ponoći od 52 odsto. Granice između radnog vremena, pauza i vikenda su postale nejasne ili izbrisane.
Zbog toga je došlo do dužeg prosečnog radnog vremena, sa ljudima koji su „poklanjali“ dodatna četiri sata nedeljno kompaniji. Zaposleni su uzimali vreme za obavljanje privatnih obaveza, što je zahtevalo raniji početak ili kasniji završetak radnog dana.
Ovaj novi način rada je promenio način na koji ljudi donose odluke, sarađuju i obavljaju poslove. Zaposleni su se prilagodili novom okruženju i prepoznali potrebu za balansom između posla i privatnog života. Uvođenje rada od kuće omogućilo je veću fleksibilnost, ali je istovremeno izazvalo fragmentaciju radnog dana i duže radno vreme.
Ovo iskustvo je pokazalo da je važno prilagoditi se novim uslovima rada i prepoznati potrebu za balansom između poslovnog i privatnog života. Kompanije moraju imati strategiju kako da podrže svoje zaposlene u ovim promenama i osiguraju da ostanu produktivni i motivisani.
U suštini, radni dan je postao fragmentiran zbog pomeranja radnog vremena u kasne sate i gubljenja granica između poslovnog i privatnog vremena. Zaposleni su prisiljeni da balansiraju između oba sveta i prilagode se novim uslovima rada. Ključno je prepoznati potrebu za balansom između poslovne efikasnosti i ličnog blagostanja, kako bi se postigao dugoročan uspeh i zadovoljstvo zaposlenih.
U kontekstu novih izazova koji su proizašli iz pandemije, važno je razmotriti kako prilagoditi radno okruženje da bi se podržala produktivnost i dobrobit zaposlenih. Fleksibilnost i podrška ključne su komponente uspešne tranzicije ka novom načinu rada, koji je postao fragmentiran ali donosi i nove mogućnosti i perspektive u radu i poslovanju.
