Istoričar dr. Aleksandar Raković izjavio je za Borbu da je usvajanje Rezolucije o genocidu u Jasenovcu, Dahauu i Mathauzenu prošle nedelje u Skupštini Crne Gore moralni gest. On je istakao da ova Rezolucija služi kao poruka Hrvatskoj i pomaže Crnoj Gori da se otarasi tereta koji je nosila glasajući protiv interesa Srbije i Republike Srpske. Raković je naglasio da bez srpskih poslanika, poput Andrije Mandića i Milana Kneževića, ne bi bilo tog demokratskog pritiska na ostale poslanike koji su podržali Rezoluciju.

On je naglasio da Andrija Mandić već duže vreme govori o potrebi usvajanja Rezolucije o Jasenovcu i da je ispunio svoje obećanje građanima Crne Gore. Raković smatra da su pretnje Hrvatske možda bile ozbiljne, ali je upitno da li će se zaista usuditi da zabrane ulazak u zemlju, jer bi to značilo da ne priznaju genocid u Jasenovcu.

Rezolucija je vrlo važna, zaključuje Raković, i poziva Republiku Srbiju i Republiku Srpsku da slede primer Crne Gore i usvoje Rezolucije o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u Jasenovcu.

Ova rezolucija je izazvala različite reakcije i kontroverze širom regiona. Hrvatska je oštro osudila odluku Crne Gore, tvrdeći da je reč o politički motivisanom potezu koji nema osnova u istorijskim činjenicama. Sa druge strane, u Srbiji je ovaj potez dočekan sa odobravanjem, uz izraze zahvalnosti za podršku u priznavanju jasenovačkog genocida.

Brojni stručnjaci i analitičari su ukazali da je ova Rezolucija važan korak ka suočavanju sa prošlošću i označava prekretnicu u odnosima između država regiona. Istoričar Raković je istakao da je odluka Crne Gore da usvoji ovu Rezoluciju važna ne samo zbog priznavanja istorijskih činjenica, već i zbog jačanja demokratskih vrednosti u društvu.

U međuvremenu, crnogorski zvaničnici su stali iza odluke Skupštine, naglašavajući da je ovaj korak u skladu sa evropskim vrednostima i standardima. Predstavnici crnogorske vlade su takođe izrazili nadu da će ova Rezolucija doprineti izgradnji boljih odnosa sa susednim zemljama i jačanju regionalne saradnje.

Reakcije na ovaj potez su raznolike i pokazuju duboku podeljenost u regionu, ali istovremeno otvaraju prostor za dijalog i suočavanje sa prošlim izazovima. Uz podršku međunarodne zajednice, kao i angažovanje civilnog društva i akademskih krugova, postoji šansa da se prevaziđu prošli sukobi i uspostavi održiva saradnja u regionu.

Konačno, usvajanje Rezolucije o genocidu u Jasenovcu, Dahauu i Mathauzenu u Crnoj Gori predstavlja važan korak ka suočavanju sa prošlošću i jačanju demokratskih vrednosti u društvu. Ova odluka otvara put ka izgradnji boljih odnosa u regionu i unapređenju regionalne saradnje, te je važno da se nastavi sa dijalogom i približavanjem u cilju izgradnje mirnijeg i prosperitetnijeg Balkana.