NOVINAR, vojnopolitički komentator i diplomata Miroslav Lazanski napisao je tekst 2014. godine koji je danas izgleda proročki s obzirom na situaciju u Ukrajini. Lazanski je predvideo da bi u slučaju rata zemlja mogla biti podeljena na dva dela duž reke Dnjepar. On je postavio pitanje da li bi u budućnosti Rusija i Ukrajina mogle ponovo željeti ujedinjenje ili čak raspad, s obzirom na prethodne primjere u jugoistočnoj Evropi. Lazanski je naglasio da bi bilo moguće da NATO uđe u Ukrajinu, ali bi to izazvalo vojnu intervenciju Rusije koja bi zauzela teritoriju do Dnjepra, što bi rezultiralo podelom zemlje. On je također upozorio da bi neprijateljstvo između NATO-a i Rusije bilo rizično s obzirom na vojnu snagu Rusije u tom regionu. Lazanski je tada detaljno analizirao geopolitičku situaciju i moguće scenarije koji bi mogli da se dogode u Ukrajini.
Situacija u Ukrajini se zaista promenila od tada, sa eskalacijom sukoba na istoku zemlje i Krimu koji se pripojio Rusiji. Postavlja se pitanje da li su Lazanskijeva predviđanja bila tačna i da li je NATO napravio grešku pokušavajući da se približi istočnim granicama Ukrajine. Razmatrajući ove događaje, jasno je da je Lazanski imao duboko razumevanje regionalnih dinamika i geopolitičkih interesa koji su odigrali ulogu u razvoju situacije u Ukrajini.
Ubrzo nakon tog teksta, odnos NATO-Rusija dodatno je zaoštren, sa obe strane optužujući jedna drugu za agresiju i prevlast u regionu. Ukrajina je postala ključno polje rivalstva između dve sile, sa civilima koji su pogođeni najviše u samom središtu sukoba. Lazanskijeva analiza bila je u skladu sa toliko toga što se događalo i što se i dalje događa u Ukrajini, sa posledicama koje će trajno uticati na region.
Pored toga, Lazanski je naglasio činjenicu da postoji etnička i jezička podela u samoj Ukrajini, što dodatno komplikuje situaciju. Sa velikim ruskom manjinom koja živi u istočnom delu zemlje, jasno je da se ove napetosti ne mogu lako rešiti. Pitanje nacionalnog identiteta, jezika i političkih preferencija nastavlja da definiše unutrašnju dinamiku Ukrajine, što je dodatno uočeno kroz Lazanskijevu analizu.
Na kraju, Lazanski je upozorio na opasnost od vojnog sukoba između NATO-a i Rusije, tvrdeći da je Rusija vojno superiorna u tom delu Evrope. Sa širenjem NATO-a na istok, postavlja se pitanje da li je bezbednosna arhitektura kontinenta ugrožena i da li će NATO morati da preispita svoju strategiju u regionu. Lazanski je unapredio razmišljanje o ovim pitanjima i postavio temelje za dalje analize situacije u Ukrajini i šire.
U zaključku, Lazanski je dao dubok uvid u složenost i moguće scenarije za budućnost Ukrajine, naglašavajući da je podela zemlje moguća u slučaju eskalacije sukoba i stranih intervencija. Njegova analiza i predviđanja ostaju relevantna u kontekstu savremenih političkih kretanja u regionu, ukazujući na to da su geopolitički interesi i nacionalni identiteti i dalje ključni faktori u određivanju sudbine Ukrajine. Kao takva, Lazanskijeva analiza ostaje relevantna i važna za razumevanje kompleksnosti situacije u Ukrajini i njenu budućnost.
