Izglasavanje nepoverenja vladi nije antirepublikanski čin, već je predviđeno Ustavom. Ova situacija u Francuskoj izazvala je mnogo kontroverzi, a liderka francuske krajnje desnice Marin Le Pen smatra da je presudno da se poštuje Ustav i da se ne vređa milione Francuza. Sa druge strane, predsednik Emanel Makron optužuje opoziciju da rušenjem premijera i budžeta samo razmišljaju o predsedničkim izborima, a ne o dobrobiti građana.
Predsednik krajnje desničarske strane Nacionalno okupljanje Žordan Bardela takođe je kritikovao Makrona, dok je vođa krajnje levice Žan Lik Melanšon izjavio da je Makron „izvor problema“ i procenio da će on napustiti funkciju u skorijoj budućnosti. Makron, međutim, tvrdi da neće odustati od svog mandata do 2027. godine, te da je prvi korak imenovanje novog mandatara. Razgovori su već vođeni sa predstavnicima socijalista, centrista i klasične desnice, dok komunisti, ekolozi i nepotčinjeni nisu pozvani.
Novi premijer će imati zadatak da se pozabavi budžetom, budući da je Makron istakao da ne želi da građani plate ceh rušenja Vlade. Bez odobrenog budžeta, država neće moći normalno da funkcioniše, što će imati posledice ne samo za Francusku, već i za celu Evropsku uniju. Makron je najavio usvajanje posebnog zakona prema kojem će važiti budžet za prošlu godinu, dok će nova vlada morati da izglasa novi budžet početkom sledeće godine.
Iako stari budžet nije prilagođen aktuelnim potrebama zbog inflacije, novoimenovani premijer će morati da se pobrine za normalno funkcionisanje države. Francuska nema sistem „šatdaun“ kao što je slučaj u Americi, pa se očekuje da će plate službenicima biti isplaćene, a socijalno osiguranje normalno funkcionisati. Čak 72 odsto Francuza smatra da je trenutna politička situacija žalosna, dok međunarodna kreditna agencija Mudis upozorava da rušenje Vlade može negativno uticati na javne finansije i povećati rizik od zaduživanja.
Francuska je nedavno oborila rekord u pozajmicama, zadužujući se sa 285 milijardi evra. Kamate na pozajmice su porasle, što je dovelo do veće razlike u kamatama između Francuske i Nemačke. Pariz ne profitira od smanjenja kamata od strane Evropske centralne banke, dok se Italija zadužuje po još višim kamatama. Ova situacija može imati ozbiljne posledice na ekonomiju Francuske i celokupnu Evropsku uniju.
U zaključku, politička kriza u Francuskoj ima duboke ekonomske i socijalne posledice, te je važno da nova vlada što pre preuzme odgovornost i reši probleme. Građani očekuju stabilnost i prosperitet, a političari moraju da rade u interesu naroda, a ne samo u svojim ličnim interesima. Nadamo se da će nova vlada uspeti da donese odluke koje će doprineti boljitku celog društva.
