Elementarne nepogode poput oluja i grada postale su sve češće u Srbiji, donoseći teške posledice za poljoprivrednike širom zemlje. Ova šteta ne utiče samo direktno na useve i opremu, već ostavlja dugoročne posledice na buduću proizvodnju i kvalitet zemljišta. Nažalost, poljoprivredno osiguranje u Srbiji beleži veoma slab rast, iako su klimatske promene sve izraženije.

Nemanja Vignjević, regionalni direktor prodaje za Vojvodinu i Novi Sad u „Globos osiguranju“, upozorava da su vremenske prilike postale neizvesne i da poljoprivrednici treba da misle na vreme. Samo 15% površina pod ratarskim kulturama u Srbiji je osigurano, uprkos čestim univerzalnim nepogodama poput superćelijskih oluja koje uništavaju velike količine voća i useva.

Agrokompanije ne kockaju sa sudbinom i 60% pravnih lica plaća premiju osiguranja, dok samo 5% fizičkih lica osigurava svoju proizvodnju. Država subvencioniše premije osiguranja za poljoprivrednike od 40% do 70%, što čini osiguranje pristupačnijim za mnoge.

Premija za osiguranje poljoprivrednih kultura iznosi od 2% do 5%, a isplata štete nakon nepogode je veća od prosečne tržišne vrednosti. „Globos osiguranje“ ističe važnost odgovornog poslovanja u poljoprivredi i podrške poljoprivrednicima putem osiguranja.

Iako postoji strah od nedovoljne isplate odštete, u „Globos osiguranju“ tvrde da su njihovi stručnjaci fer i objektivni u proceni štete. Klijenti mogu tražiti drugostepenu komisiju ili sudsko veštačenje ako nisu zadovoljni procenom, ali veoma mali procenat šteta završava na veštačenju.

U Srbiji se stoga poziva na veće angažovanje poljoprivrednika u osiguranju kako bi se zaštitila proizvodnja od nepredvidivih vremenskih uslova i elementarnih nepogoda. Osiguranje useva i usevo ulaganje u budućnost odgovornog i održivog poslovanja u poljoprivredi.