Nakon što su Evropska centralna banka i Narodna banka snizile osnovne kamate na evre i dugove u dinarima, učesnici regionalnog Samita ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava u Bečićima smatraju da je vreme za pojeftinjenje novca kako bi se pogurao rast privrede. Inflacija u Srbiji usporava na ciljanu brzinu od 4,5 odsto na godišnjem nivou, a procenjuje se da će nastaviti da usporava na 3 procenta početkom naredne godine.

Globalno, inflacija usporava što omogućava smanjenje osnovnih kamata i jeftinije zaduživanje građanima i privredi. Narodna banka Srbije ne očekuje značajan rast cena proizvoda i usluga koje se uvoze, ali pažljivo prate faktore ponude i tražnje kako bi doneli buduće odluke o monetarnoj politici.

Smanjenju inflacije najviše je doprinelo pojeftinjenje hrane, mirovanje cena struje i gasa, ali je inflacija ipak porasla zbog akciza na duvan radi usklađivanja sa inflacijom. Centralne banke su podizale kamate kako bi suzbile inflaciju, postigle su cilj i sada je vreme za pojeftinjenje kredita kako bi se impulsirala privreda.

Statistika pokazuje veći rast BDP-a Srbije od očekivanog u prva tri meseca ove godine, a usluge, industrija i građevinarstvo su ga pogurali. Očekuje se da će srpska ekonomija nastaviti da raste brže od drugih zemalja u regionu, sa prosečnim rastom od 3,2 odsto.

Na samitu je istaknuto da je neophodno podstaći investicije i poboljšati upravljanje ulaganjima kako bi se postigao dugoročan, održiv rast. Odsustvo srpskih zvaničnika na samitu tumači se narušenim političkim odnosima u regionu zbog nedavnog glasanja u UN za Rezoluciju o Srebrenici. Prema rečima šefa kancelarije MMF-a za Zapadni Balkan Sebastijana Sose, potrebno je jačati saradnju, trgovinske veze u regionu i sa EU, kao i ulagati u zelenu energiju kako bi se podstakao rast, produktivnost i konkurentnost.