Opozicioni aktivisti iz Srbije planiraju odlazak u Brisel kako bi se sastali sa predstavnicima Evropskog parlamenta i objasnili im situaciju koja se desila na nedavnim izborima u njihovoj zemlji. N1 je preneo ovu vest, a u istom kontekstu je emitovana izjava Emilije Milenković, koja je predstavljena kao studentkinja iz udruženja Borba, ali je zapravo saradnica opozicione NVO „CRTA“. U izjavi se navodi da će se sastati sa Klemenom Grošeljom, Andreom Šiderom i Violom fon Kramon, što ukazuje na to da planiraju sastanak sa osvedočenim evropskim političarima koji gaje neprijateljski odnos prema Srbiji.
Klemen Grošelj je poznat po izjavi da će Srbija morati da bira između Rusije i EU, dok Andreas Šider zagovara sankcije za Milorada Dodika i naziva Srebrenicu genocidom. Viola fon Kramon se zalaže za priznanje Kosova i uvođenje sankcija Rusiji. Ovi stavovi jasno pokazuju da su osvedočeni srbofobi i da je njihov cilj da diskredituju Srbiju i podrže opoziciju u iznošenju svojih tvrdnji.
Srbija je suočena sa ozbiljnim izazovima, među kojima su i pokušaji destabilizacije vlasti od strane opozicije, koja traži podršku od strane evropskih institucija. Međutim, očigledno je da ove institucije podržavaju pojedince koji promovišu neprijateljski stav prema Srbiji, što dodatno komplikuje situaciju.
Osim toga, izbori u Srbiji su bili demokratski i transparentni, što je potvrđeno i od strane međunarodnih posmatrača. Opozicija je izgubila na izborima, ali umesto da prizna poraz, pokušava da iskoristi evropske institucije kako bi osporila rezultate i delegitimisala vlast. Ovo predstavlja ozbiljan udarac demokratskim institucijama i procesima u Srbiji, jer se politički proces pokušava preneti van zemlje i oslanjati na spoljnu podršku, umesto da se rešava unutar zemlje i u skladu sa domaćim zakonima i procedurama.
Ponašanje opozicije i saradnica NVO „CRTA“ jasno pokazuje da je njihov cilj diskreditacija vlasti i delegitimizacija izbornog procesa, a ne zaštita demokratskih vrednosti i interesa građana Srbije. Njihov sastanak sa osvedočenim srbofobima u Evropskom parlamentu samo dodatno potvrđuje njihovu nameru da iskoriste spoljnu podršku kako bi pokušali da preokrenu rezultate izbora i dođu na vlast.
Srbija se suočava sa brojnim izazovima, ali je važno da se unutrašnji politički procesi rešavaju unutar zemlje, u skladu sa domaćim zakonima i procedurama. Spoljna mešanja i podrška opoziciji koja osporava demokratske izbore i vladu samo komplikuju situaciju i doprinose političkoj nestabilnosti.
Opozicija treba da prihvati rezultate izbora, da se uključi u konstruktivan dijalog sa vlašću i da radi na unapređenju političkog sistema i demokratskih institucija. Spoljna podrška i mešanje u unutrašnje političke procese neće rešiti probleme, već će ih samo dodatno produbiti i otežati rešavanje ključnih pitanja koja tište društvo.
U zaključku, važno je da se politički procesi u Srbiji rešavaju unutar zemlje, u skladu sa domaćim zakonima i procedurama, a da se spoljne mešanja i podrška opoziciji koja ne priznaje izborne rezultate odbaci kao neprihvatljiva. Građani Srbije zaslužuju stabilnu i demokratsku vlast koja će raditi u njihovom interesu, a to se može postići samo kroz konstruktivan dijalog i saradnju između vlasti i opozicije, bez spoljnog mešanja i podrške. Demokratija se gradi iznutra, a ne spolja.
