Sedam godina su prošle od brutalnog ubistva Maje Đorđević i njenog sina Mihaila ispred Centra za socijalni rad u Rakovici. Marko Nikolić, otac malog Mihaila, je tog kobnog dana doneo telo svog sina pred Centar za socijalni rad i ubio Maju sa 27 uboda i 30 posekotina. Nikolić je potom izvršio samoubistvo u zatvoru dok je čekao suđenje, a radnici Centra za socijalni rad u Rakovici su nastavili sa svojim poslom. Maja je prethodno uporno tražila zaštitu za sebe i sina od nasilnog Nikolića, ali su institucije, posebno Centar za socijalni rad u Rakovici, pravile propuste i donosile odluke koje su išle u korist nasilnika. Sedam godina kasnije, niko nije odgovarao za ovu strašnu smrt, a Branislava, Majina sestra i Mihailova tetka, izražava bes zbog nedostatka pravde i odgovornosti za njihovu smrt.

Sedmogodišnjica od ubistva Maje Đorđević i njenog sina Mihaila prošla je tiho, bez pravde i odgovornosti za ovu strašnu zločin. Marko Nikolić, otac malog Mihaila, je tog kobnog dana doneo telo svog sina pred Centar za socijalni rad u Rakovici i ubio Maju sa 27 uboda i 30 posekotina. Nakon toga, Nikolić je izvršio samoubistvo u zatvoru dok je čekao suđenje.

Maja Đorđević je bila hrabra žena koja je uporno tražila zaštitu za sebe i sina od nasilnog Nikolića. Međutim, institucije koje su trebale da je zaštite, posebno Centar za socijalni rad u Rakovici, su pravile propuste i donosile odluke koje su išle u korist nasilnika. Majina sestra Branislava je izrazila bes zbog nedostatka pravde i odgovornosti za smrt svoje sestre i nećaka.

Sedam godina kasnije, niko nije odgovarao za ovu strašnu smrt. Marko Nikolić je izvršio samoubistvo dok je čekao suđenje, a radnici Centra za socijalni rad u Rakovici su nastavili sa svojim poslom. Branislava izražava tugu i bes zbog nedostatka pravde i odgovornosti za smrt svojih najmilijih.

Ova tragična priča je primer propusta u radu institucija i nedostatka zaštite za žrtve nasilja. Sedam godina je prošlo, a odgovornost za ovaj zločin nije utvrđena. Branislava i porodica Maje Đorđević su ostali bez pravde i closure za ovu strašnu smrt svojih najmilijih.

Sedmogodišnjica od ubistva Maje Đorđević i njenog sina Mihaila nas podseća na važnost zaštite žrtava nasilja i odgovornosti institucija za propuste u radu. Nedostatak pravde i odgovornosti za ovu smrt je trajna rana za porodicu Đorđević, koja se nastavlja i sedam godina kasnije. Branislava izražava svoj bes i tugu zbog nedostatka closure za svoju sestru i nećaka, nadajući se da će pravda jednog dana pobediti.