U poslednjoj, 8. epizodi serije “Sablja“, primećena je još jedna materijalna greška. Pre nje, u jednoj od epizoda, u automobilu je bio CD plejer koji u to vreme nije postojao. U poslednjoj epizodi, najmlađi član “zemunskog klana“, Uroš Ristić Mali, upucao je novinarku Danicu Mandić, a zatim otišao po ugovoreni novac. Međutim, greška se dogodila kada je dobio legitimaciju BIA na kojoj je kao direktor potpisan Saša Vukadinović, iako je u to vreme direktor bio Rade Bulatović. Ova scena je smeštena u period nakon Sablje i 2004. godine, kada je Saša Vukadinović postao direktor BIA tek u julu 2008. godine.

Ova greška ukazuje na nedostatak pažnje prilikom snimanja serije, jer su očigledno propustili da provere tačnost vremenskih odrednica i detalja. Na primer, u jednoj od prvih epizoda su zaboravili da iz automobila uklone CD plejer, koji se pojavio tek nekoliko godina kasnije.

Radnja serije “Sablja“ smeštena je u 2003. godinu i prati period atentata na tadašnjeg premijera Zorana Đinđića, kao i akciju “Sablja“ u kojoj je uhapšeno 11.665 osoba i optuženo 200 ljudi za organizovani kriminal.

Glavni ubica “zemunskog klana“, Sretko Kalinić, koji je osuđen na 40 godina robije zbog ubistva premijera Đinđića i drugih teških zločina, u seriji “Sablja“ tumači glumac Dino Bajrović.

Ovaj greška u seriji ponovo je izazvala diskusiju među gledaocima o tačnosti i autentičnosti prikazanog, te je istaknuta kao još jedan primer nedovoljnog istraživanja i pažnje prilikom snimanja. Iako je serija doživela uspeh kod publike, ove sitne greške mogu uticati na ukupan doživljaj i kvalitet priče.

S obzirom na to da je “Sablja“ bazirana na stvarnim događajima i ljudima, važno je da se pridržava istorijskih činjenica kako bi priča bila verodostojna i poštovana od strane gledalaca. Greške poput ove mogu narušiti kredibilitet serije i dovesti u pitanje verodostojnost prikazanih događaja.

Iako je teško izbeći sve greške u produkciji, pažnja na detalje i istraživanje istorijskih činjenica mogu pomoći u očuvanju autentičnosti priče i doprineti kvalitetu serije. Nadamo se da će ovakve greške biti retke u budućnosti i da će se serije poput “Sablja“ posvetiti većoj pažnji prilikom snimanja.

Kritike gledalaca i analize stručnjaka mogu pomoći producentima i redateljima da unaprede svoj rad i pruže kvalitetnije serije koje će zadovoljiti zahteve publike. Važno je da se pri stvaranju serija posveti pažnja detaljima kako bi se izbegle greške poput ove i očuvala autentičnost priče.

Uprkos ovoj grešci, “Sablja“ je i dalje popularna među gledaocima i kritičarima, te se nadamo da će nastaviti da pruža uzbudljive priče inspirisane stvarnim događajima. Kroz ovakve serije, publika može bolje da upozna istorijske događaje i ličnosti, te da se podstakne na dalje istraživanje i edukaciju o ovim temama.