Drvo abonosa, poznato po svojim belim mirisnim cvetovima i izuzetnoj crnoj boji, koristi se širom sveta za izradu luksuznog nameštaja. Međutim, u istočnoj Africi, posebno u Tanzaniji, ovo drvo ima drugačiju svrhu. Narod Makonde, koji potiče sa visoravni između Mozambika i Tanzanije, koristi ga za izradu obrednih maski i skulptura. Ove skulpture su postale simbol moderne Makonde umetnosti koja se razvijala od tridesetih godina prošlog veka.
U Tanzaniji danas postoje mnoge otvorene radionice rukotvorina od drveta, gde se može videti proces stvaranja ovih umetničkih dela. Pored ekonomske koristi koju donosi turizam, umetnost Makonde ima dublje značenje za zajednicu. Skulpture, poznate kao udžama, simbolizuju bratstvo i povezanost unutar zajednice. Reč „udžama“ na svahiliju označava bratstvo, a ove skulpture potiču od tradicionalnih vajarskih dela zvanih „dijamungo“, što znači „moć snage“ ili „drvo života“. Ove skulpture su u Tanzaniju donete pedesetih godina prošlog veka od strane Roberta Jakobo Sangvanija.
Udžama skulpture prikazuju skupine povezanih ljudskih figura, pri čemu centralna figura obično predstavlja plemenskog poglavicu ili istaknutog člana zajednice. Ove figure ilustruju jedinstvo plemena ili sela, kao i duboko poštovanje koje narod Makonde ima prema svojim precima. Tokom šezdesetih godina, nakon oslobađanja od britanske kolonijalne vlasti, ova vrsta skulptura je postala još popularnija, preuzimajući ideje iz socijalističkog pokreta prvog predsednika slobodne Tanzanije, Džulijusa Njererea, koji je promovisao kooperativnu ekonomiju i međusobnu saradnju.
Uticaj ideja udžama može se primetiti i u hip-hop muzici u Tanzaniji, koja je postala snažan oblik otpora protiv korupcije i ugnjetavanja radničke klase. Reperi su na prelazu iz 20. u 21. vek često tematizovali bratstvo, porodicu i jednakost, čime su nastavili tradiciju zajedništva koja je postojala u umetnosti naroda Makonde. U savremenim radionicama, skulpture često prikazuju žene u centru kompozicije, čime se ističe njihova važna uloga u zajednici.
Mitologija i verovanja naroda Makonde takođe se odražavaju u njihovim skulpturama, koje često imaju izobličene fizičke osobine i prikazuju ljude i životinje. Postoji pet najčešćih oblika ovih skulptura, a neki od njih sadrže simbole sa kultnim značenjima, poput majčinih grudi ili kalabaša, koji se koriste za nošenje vode.
Jedan od najpoznatijih umetnika koji je radio u okviru tradicionalne umetnosti Makonde bio je Džordž Lilanga (1934-2005). Kao pripadnik naroda Makonde, Lilanga je svoj umetnički izraz razvijao od kasnih sedamdesetih godina prošlog veka do početka 21. veka. Njegovo delo karakterišu tipične skulpturalne forme Makonda, koje je „preveo“ u dvodimenzionalna umetnička dela, poput slika i bakropisa. Njegov stil uključuje šetani figure i živopisne prikaze svakodnevnog života u Tanzaniji.
Pre nego što su postale komercijalne, umetnine naroda Makonde služile su za obredne ceremonije, kao što je muška inicijacija u odraslo doba. Tokom ovog obreda, ritualni ples se izvodi, a maskirani igrač predstavlja mrtvaca ili zlog duha koji želi da naruši zdravlje zajednice. Uloga mladića, koji postaje odrasla osoba, je da se suoči s ovim duhovima i pobedi ih.
Ukratko, umetnost naroda Makonde je više od pukih rukotvorina; to je odraz njihove kulture, tradicije i vrednosti. Kroz skulpture i maske, oni čuvaju svoju istoriju i identitet, dok istovremeno odgovaraju na izazove modernog društva. Ova umetnost ne samo da donosi ekonomsku korist zajednici, već i jača veze među ljudima, podsećajući ih na važnost bratstva i zajedništva.
