Gotovo polovina učenika osmog razreda jedne beogradske osnovne škole nije znala da napiše svih 30 slova azbuke, pokazujući tako zabrinjavajući nedostatak pismenosti među đacima. Ovo je postalo predmet rasprave na društvenim mrežama nakon objave aforističara i novinara Bojana Ljubenovića, koji je otkrio da od 110 testiranih učenika njih čak 40 nije moglo da ispuni zadatak pisanja azbuke štampanim i pisanim slovima.

Profesori srpskog jezika i književnosti izneli su svoja iskustva sa ovakvim problemima među učenicima. Primetili su da se deca često mešaju između slova ćirilice i latinice, praveći greške poput pisanja „o“ umesto „a“ i obrnuto, ili mešajući slova „u“ i „l“. Problem se posebno primećuje u pisanju latinice, gde deca često ne prepoznaju specifična slova poput „č“, „ž“, „š“, i umesto njih pišu slična slova poput „c“, „z“, „s“.

Učenici takođe pokazuju loše čitalačke veštine, neretko ne razumejući postavljena pitanja ili tražeći da čitaju zadatake u sebi umesto naglas. Mešanje ćirilice i latinice i problema u pisanju takođe su primećeni kao učestali. Profesori ističu da je ovo direktna posledica korišćenja pametnih telefona, gde deca nauče da pišu na određeni način koji se razlikuje od standardnog pisanja.

Stručnjaci se slažu da je ovo zabrinjavajući trend koji se može očekivati da se produbi u narednim godinama. Situacija je dodatno pogoršana kada roditelji podržavaju ovakav način pisanja i ne insistiraju na razvoju pravilnih pismenih veština kod dece. Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, ističe važnost početnog učenja pisma još od predškolskog uzrasta, kako bi deca stekla osnovne veštine pisanja i čitanja.

Ona pohvaljuje inicijativu beogradske osnovne škole da testira učenike na pismenost, ističući da je važno da se funkcionalna znanja primene u praksi. Ilić takođe upućuje na važnost manuelnih veština i motorike kod dece kako bi se razvilo mišljenje i pravilno korišćenje jezika. Deca danas, prema njenim rečima, često ne umeju da drže olovku, ali su veoma vešti u korišćenju pametnih telefona, što utiče na njihovu sposobnost pismenog izražavanja.

Zaključak je da je neophodno uložiti više truda u edukaciju dece u osnovnim školama kako bi se očuvala ispravna upotreba pisma i razvile osnovne pismene veštine. Problem nedostatka pismenosti među đacima postaje sve izraženiji, te je važno preduzeti korake ka poboljšanju stanja kako bi se osiguralo da buduće generacije imaju adekvatno znanje i veštine u pogledu jezika i pismenosti.