Ova izložba „Evina unuka“ predstavlja jedinstveno umetničko delo koje će biti dostupno publici od 5. februara. Autorka Tamara Vučinić Kahriman, likovna umetnica iz Sarajeva, ističe da su na stvaranje dela uticale porodične fotografije koje su pronađene nakon 40 godina, kao i inspirativne rečenice Meše Selimovića i stihovi Davora Sučića. Kahriman se do sada može pohvaliti sa 28 samostalnih i 10 grupnih izložbi, a na ovoj izložbi će predstaviti 16 slika velikog formata.
Jedna od karakteristika njenog rada je da njene slike nemaju imena, ali su sve nastale kroz magičan proces pisanja, čitanja i introspekcije. U svom delu Kahriman istražuje intimne aspekte samoupoznavanja i porodičnih veza, naglašavajući duboku emocionalnu povezanost sa svojom bakom Evom. Kroz umetnički izraz, ona prenosi svoje lične priče i uspomene koje su oblikovale njen identitet.
U tekstu koji prati izložbu, umetnica ističe važnost bake u životu dece. U mnogim slučajevima, bake i dede su jedini stabilni oslonci u porodičnim odnosima. Kahrimanova priča o „mojoj Evi“ oslikava duboku ljubav i poštovanje prema osobi koja je ostavila značajan pečat na njen život. Kako sama kaže, „Moja Eva, po kojoj se zove izložba, je moja baka, sa kojom sam živela.“ Ova rečenica jasno pokazuje koliko su porodične veze važne i koliko oblikuju naše identitete.
Zanimljivo je da Kahrimanova u svom delu koristi nadimak „Evina unuka“, koji je postao sinonim za nju među starim komšijama. Ovaj nadimak nosi sa sobom ljubav i poštovanje prema njenoj baki, a umetnica ga nosi ponosno. Kako ona ističe, „Kada vas nadimak obeležava i nosite ga sa toliko ljubavi, onda se dese ovakve slike.“ Ova izjava ukazuje na to kako lične i porodične priče mogu biti inspiracija za umetnički izraz.
Sama postavka izložbe nosi u sebi čitav jedan svet i jedan život. Kahrimanova opisuje svoje uspomene na baku kao „bakin zagrljaj, miris ljubavi, moj početak“. Ove slike su, prema njenim rečima, „njene priče, zajednički odlasci frizeru i na more, kolači od duše pravljeni, za jednu devojčicu.“ U ovom opisu, umetnica uspeva da prenese emocije i sećanja koja su oblikovala njen život, čineći izložbu ne samo vizuelnim doživljajem, već i emotivnim putovanjem kroz vreme.
Umetnost, prema Kahrimanovoj, ne mora uvek biti obeležena imenima i titulama. Ponekad je najvažnije ono što slike prenose na posmatrača – osećaj, emocija i priča koja stoji iza svakog dela. Njene slike govore o ljubavi, povezanosti i osnaživanju ženskog identiteta kroz priče o porodici. Ova izložba je poziv svima da se povežu sa svojim korenima i da istraže svoje porodične priče, jer svaka porodica nosi jedinstvenu i vrednu priču.
Na kraju, izložba „Evina unuka“ nije samo umetnički projekt već i duboko emotivno iskustvo koje nas podseća na važnost porodičnih veza i uspomena. Kahrimanova kroz svoje slike uspeva da prenese snažne poruke o ljubavi, pripadnosti i identitetu, čime poziva sve nas da se osvrnemo na svoje korene i prenosimo ljubav kroz generacije. Ova izložba je prilika da se zastane, razmisli i poveže sa onim što nas čini onima što jesmo. U tom smislu, „Evina unuka“ nije samo umetnički izraz, već i poziv na introspekciju i istraživanje vlastitih priča i identiteta.
