Apelacioni sud u Beogradu doneo je presudu kojom je bivši ministar trgovine Slobodan Milosavljević i još sedmoro njegovih saradnika oslobođeni optužbi za zloupotrebu položaja. Ova odluka potvrđuje prvostepenu presudu Višeg suda, a sud je odbio žalbu tužilaštva za organizovani kriminal, smatrajući je neosnovanom. U obrazloženju presude, Apelacioni sud je naveo da nije utvrđeno da su okrivljeni izvršili krivična dela za koja se terete.
Među oslobođenima su pored Milosavljevića i njegov tadašnji pomoćnik Dušan Protić, kao i Zoran Radoman, Jovan Keravica, Mirjana Spasić, Zoran Šćepanović, Ilija Radosavljević i Muslin Gorki. Optužnica ih je teretila da su zloupotrebili svoj položaj kako bi pribavili imovinsku korist preduzeću „Maxim&Co“. Prema navodima optužnice, oni su od decembra 2004. do kraja juna 2008. godine vršili nezakonitu zamenu poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu preduzeća i državnog zemljišta u građevinskom reonu Novog Sada.
Optužba je tvrdila da su na taj način pribavili protivpravnu imovinsku korist veću od milijardu dinara, jer je vrednost državnog zemljišta bilo višestruko veća od vrednosti poljoprivrednog zemljišta koje je država dobila u razmeni. Iako su navodi tužilaštva bili ozbiljni, sud je zaključio da dokazi nisu bili dovoljni da potvrde krivicu okrivljenih.
Oslobađajuća presuda dolazi u trenutku kada se javnost u Srbiji sve više interesuje za slučajeve zloupotreba u državnim institucijama i korupciju. Milosavljević, koji je bio na čelu ministarstva trgovine, bio je jedan od ključnih aktera u vladama različitih stranaka, a njegovo oslobađanje može izazvati različite reakcije među građanima i političkim analitičarima.
S obzirom na to da su ovakvi slučajevi često praćeni kontroverzama, očekuje se da će ova presuda otvoriti nova pitanja o efikasnosti pravosudnog sistema u Srbiji i borbi protiv korupcije. Mnogi smatraju da je oslobađanje optuženih signal da pravda ne funkcioniše kako bi trebala, dok drugi smatraju da je presuda rezultat pravilne primene zakona.
Milosavljević i njegovi saradnici su se tokom suđenja branili tvrdnjom da su postupali u skladu sa zakonom i da nisu imali nameru da pribave protivpravnu imovinsku korist. Oni su isticali da su sve odluke bile donete u okviru njihovih ovlašćenja i da su postupali u najboljem interesu javnosti.
U pravosudnoj zajednici se očekuje da će se ovaj slučaj dalje analizirati, a moguće je i da će tužilaštvo razmotriti mogućnost podnošenja dodatnih žalbi ili preispitivanje celokupnog slučaja. Reakcije političkih lidera i javnosti na ovu presudu biće od ključnog značaja za dalji razvoj situacije, kao i za percepciju pravosudnog sistema u Srbiji.
U međuvremenu, Milosavljević se može smatrati oslobođenim svih optužbi i može nastaviti sa svojim životom bez pravnih prepreka. Njegovo oslobađanje može imati uticaj na njegove političke ambicije i buduće angažmane, s obzirom na to da je bio aktivan u politici dugi niz godina.
Sve u svemu, slučaj Slobodana Milosavljevića ostavlja otvorena pitanja o pravdi i odgovornosti u Srbiji, kao i o tome kako se bori protiv korupcije unutar državnih institucija. Ova presuda može biti samo jedan u nizu slučajeva koji će oblikovati javnu debatu o pravdi i transparentnosti u zemlji.
