Slovenija je 2023. godine uvezla većinu svog gasa iz Austrije, sa 68,3 odsto uvoza iz Austrije i 28,3 odsto iz Alžira, prema Agenciji Republike Slovenije za energiju (ARSE). Uvoz gasa iz Rusije i dalje ima značajan udeo u uvozu preko Austrije, kako u 2023. godini, tako i u prvoj polovini 2024. godine. Udeo gasa koji Slovenija uvozi iz Austrije je opao sa 82,1 odsto u 2022. godini, dok je uvoz iz Alžira značajno porastao u istom periodu.
ARSE ne može sa sigurnošću utvrditi koliko tačno uvezenog gasa iz Austrije potiče iz Rusije, iako uvoznici nisu direktno ugovarali isporuke sa ruskim dobavljačima. Agencija za energetiku je istakla da su kupci svesni rizika koji se tiče pouzdanosti isporuke gasa na različitim čvorištima prirodnog gasa i kod različitih trgovaca na tržištu EU. Ministarstvo životne sredine, klime i energetike je navelo da dobavljači traže alternative, kao što je snabdevanje tečnim prirodnim gasom iz Azerbejdžana.
Vlada Slovenije nudi subvencije za prelazak na obnovljive izvore energije, posebno u industrijskom sektoru koji je najveći potrošač prirodnog gasa. Slovenski dobavljači više ne primaju direktno isporuke od Gasproma iz Rusije, a ministarstvo nije moglo da potvrdi konkretni izvor gasa koji je nabavljen preko austrijskog gasovoda.
Evropska komisija nedavno je uočila kontinuiranu zavisnost Slovenije od ruskog gasa koji se uvozi preko Austrije. Ovakva situacija podstiče potrebu za diverzifikacijom snabdevanja energijom i prelaskom na alternative poput obnovljivih izvora energije.
Ukupno gledano, Slovenija se suočava sa izazovom diversifikacije svog snabdevanja energijom kako bi smanjila zavisnost od ruskih i drugih dobavljača gasa. Odluka vlade da subvencioniše prelazak na obnovljive izvore energije predstavlja korak ka održivijem energetskom sistemu zemlje.
Razmatrajući trenutnu situaciju u uvozu gasa preko Austrije i Alžira, Slovenija će morati da razmotri dugoročnu strategiju snabdevanja energijom kako bi garantovala stabilnost i sigurnost snabdevanja svim sektorima društva. Osim toga, potrebno je uložiti napore u povećanje energetske efikasnosti i smanjenje potrošnje gasa kako bi se smanjio uticaj na životnu sredinu i doprinelo globalnim ciljevima održivog razvoja.
U kontekstu evropskih energetskih politika i inicijativa, Slovenija će morati da uskladi svoje nacionalne strategije sa ciljevima Unije u vezi sa smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte i prelaskom na obnovljive izvore energije. Ovo će zahtevati saradnju sa susednim zemljama i dobavljačima energije kako bi se osigurala stabilnost i bezbednost snabdevanja energijom u regionu.
Ukratko, Slovenija se suočava sa izazovima u vezi sa snabdevanjem gasom i potrebom za diversifikacijom izvora energije. Odluke vlade o podsticanju prelaska na obnovljive izvore energije i traženju alternativa za uvoz gasa predstavljaju korake ka održivijem i sigurnijem energetskom sistemu. Vlada će morati da nastavi sa radom na razvoju dugoročnih strategija snabdevanja energijom kako bi se odgovorilo na izazove klimatskih promena i globalne energetske tranzicije.
