Srbija je zemlja sa više od 2.000 republičkih i lokalnih taksa i naknada za građane i privredu, a upućeni tvrde da je možda jedino Crna Gora lošija u regionu po tom pitanju. Dok neke od tih taksi donose značajan prihod, druge nemaju potpuno opravdanje ili nisu pravedno obračunate. Dušan Vasiljević, direktor NALED-a, ističe da postoji potreba za reformom ovih neporeskih i parafiskalnih nameta, kako bi se olakšalo poslovanje i unaprijedio poslovni ambijent u Srbiji.
U NALED-u napominju da veliki broj od 2.000 taksi zapravo opterećuje državnu administraciju, s obzirom na to da one doprinose sa svega oko 0,2% ukupnim prihodima. Mnoge od tih taksi su finansijski zanemarljive, kako za državu, tako i za one koji ih plaćaju, ali stvaraju administrativno opterećenje. Vasiljević navodi da je potrebno na pravi način utvrditi visinu tih taksi, te da neke od njih nisu ni opravdane.
Iz Udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije” također se slažu da mnoge takse i naknade predstavljaju dodatno opterećenje za privredu, bez jasne namjene. Prema njihovim riječima, trebalo bi reformisati sistem parafiskalnih nameta i uvesti javnost u određivanje i naplatu tih nameta. Navode nekoliko taksi koje smatraju problematičnim, poput eko-takse, naknade za otpad kod uvoza i naknade za skidanje natpisa firmi, koja predstavlja duplirani namet za privrednike.
Ukupno, postoji potreba za revizijom i reformom sistema neporeskih i parafiskalnih nameta u Srbiji, kako bi se olakšalo poslovanje i stvorili bolji uslovi za privredu. Neki od tih nameta su neopravdani, dok su drugi izdašni, pa je potrebno pronaći balans u njihovoj naplati i namjeni. Na taj način, moglo bi se poboljšati poslovno okruženje u Srbiji i potaknuti ekonomski razvoj zemlje.
