Imovina koja se nalazi na području Republike Srpske, bila pokretna ili nepokretna, pripada Republici Srpskoj. To je jasno definisano u Dejtonskom sporazumu, ali uprkos tome, postoji nastojanje da se od RS oduzme ono što joj pripada i da se govori o državnoj imovini BiH, iako to nije navedeno u Dejtonskom sporazumu. Ova ideja je potekla od Kancelarije visokog predstavnika u BiH i podržana je od strane Ustavnog suda, sa ciljem da se ograniče ovlaštenja RS i da se imovina preuzme kao deo državnosti.

Nedavno održani Svesrpski sabor donio je Deklaraciju koja naglašava jedinstvo Srba i zalaže se za poštovanje izvornog teksta Dejtonskog sporazuma. Ambasada SAD u BiH pokušava da uvuče Sporazum o sukcesiji iz 2001. godine, koji nije povezan sa pravilima raspodele imovine unutar BiH, u kontekst priče o imovini. Međutim, Dejtonski sporazum je jasno definisao raspodelu ovlaštenja i imovine u BiH.

Premijer Miloš Vučević ističe da Deklaracija potpisana između Srbije i RS u sklopu Svesrpskog sabora ne krši Dejtonski sporazum, već se u skladu sa njim. Pokušaj oduzimanja imovine RS inicirala je Pedi Ešdaun 2005, sa namerom da se ograniče ovlaštenja entiteta u vezi sa imovinom. Međutim, Ustav BiH jasno daje nadležnost entitetima u vezi sa imovinom na njihovoj teritoriji.

Srpska članica Predsedništva BiH, Željka Cijanović, kritikuje ambasadu SAD u Sarajevu zbog negativne reakcije na Svesrpski sabor i nepoznavanja Dejtonskog sporazuma. Ona ističe da napadi na imovinu RS skreću pažnju sa činjenice da su Srbi pre rata bili vlasnici većine zemljišta u sadašnjoj Federaciji BiH, ali da im je veliki deo zemlje oduzet.

Dinko Gruhonjić, kontroverzni profesor, izneo je svoje mišljenje na sarajevskoj televiziji N1, podržavajući jake pritiske na Srbiju i izražavajući želju da neka nova partizanska gerila sruši Vučića. Ova retorika ukazuje na dalje političke tenzije i neslaganja u vezi sa imovinom i ovlaštenjima RS u BiH.