Srpska čitaonica Laza Kostić u Somboru, druga najstarija čitaonica među Srbima, proslavila je značajnih 180 godina postojanja svečanom akademijom. Ova institucija, koja je odigrala ključnu ulogu u razvoju srpske kulture u Somboru, s ponosom gleda na svoju bogatu tradiciju. U svojoj dugoj istoriji, čitaonica je prolazila kroz razne faze, menjajući ime i značaj u životu somborskih Srba. Ipak, ostala je verna svojoj misiji i narodu.
Gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković, istakao je koliko je važno unaprediti uslove rada Srpske čitaonice. Uz podršku Pokrajinske vlade, resornog sekretarijata i Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, čitaonica je prošle godine obnovila svoj izgled, čime je postala jedna od najlepših zgrada u Somboru. Ova obnova je značila ne samo estetsko, već i funkcionalno poboljšanje prostora, koji služi kao centar kulturnog života grada.
Tokom svečanosti, dodeljena su zvanja počasnih članova čitaonice, kao i zahvalnice institucijama i pojedincima koji su doprineli njenom radu. Među njima su se našle i „Večernje novosti“, koje su prepoznate za svoj doprinos. Ovaj trenutak je bio prilika da se oda priznanje svima koji su pomogli očuvanju i razvoju čitaonice.
Povodom ovog jubileja, „Pošta Srbije” je izdala posebne poštanske markice i koverte sa likom Laze Kostića, po čemu je čitaonica poznata. Takođe, predstavljena je i monografija koja istražuje bogatu prošlost ovog kulturnog zdanja. Autor monografije, Kristian Jerić, istakao je izazove prilikom prikupljanja informacija, s obzirom na to da je većina arhivske građe izgubljena, a sačuvani su samo neki dokumenti iz 1960. godine.
Monografija se fokusira na najznačajniji period rada čitaonice, koji se vezuje za vreme Austrougarske monarhije. Tokom ovog perioda, srpski narod se nalazio u stranoj državi, a čitaonica je imala nacionalnu misiju očuvanja srpskog jezika i kulture. U to vreme, Srbi su bili podanici Ugarske, gde je postojala težnja za širenjem mađarskog jezika i kulture. Čitaonica je igrala ključnu ulogu u očuvanju identiteta srpskog naroda u ovim teškim vremenima.
Nakon sloma Austrougarske i formiranja Kraljevine SHS, a kasnije i Kraljevine Jugoslavije, značaj čitaonice se promenio. Uloga čitaonice se preusmerila na kulturna udruženja, a njen fokus postao je organizovanje događaja i obeležavanje važnih datuma u istoriji srpskog naroda. Iako su se okolnosti menjale, čitaonica je ostala stub kulture i obrazovanja u Somboru.
Svečana akademija povodom 180. godišnjice čitaonice privukla je pažnju mnogih Somboraca, koji su prepoznali značaj ovog jubileja. Na događaju su se okupili ljubitelji kulture, predstavnici lokalnih vlasti, kao i mnogi gosti iz drugih gradova. Atmosfera je bila prožeta ponosom i sećanjem na sve ono što je čitaonica značila za generacije pre nas.
U svetu gde kultura često dolazi u drugi plan, obeležavanje ovakvih jubileja podseća nas na važnost očuvanja identiteta i tradicije. Srpska čitaonica Laza Kostić u Somboru ostaje simbol otpora i zajedništva, mesto gde se neguje ljubav prema knjizi, znanju i kulturi. Ovaj jubilej nije samo proslava prošlosti, već i podsticaj za budućnost, kako bi nova generacija nastavila da neguje i razvija kulturne vrednosti koje su deo našeg nasleđa.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da čitaonica neće stati na ovome. Uz kontinuiranu podršku zajednice i institucija, Laza Kostić će i dalje biti središte kulturnog života i inspiracija za sve koji teže znanju i razumevanju.
