Branko Đalamić iz Bogatića već osam godina vozi taksi i tokom tog vremena je doživeo mnoge neobične situacije. Deli sudbine sa ljudima koje vozi, sluša njihove priče i ispovesti, i pomaže im u svakodnevnim životnim situacijama. Sa osmehom se seća raznih događaja, kao što je porođaj mlade Romkinje u njegovom automobilu ili situacija kada je penzionerskom paru prevezao besplatno uz obećanje da će im pare platiti kada primi penziju.

Branko ističe da je svaki dan drugačiji i da su neki momenti neponovljivi. Iako je mali grad gde se ljudi često poznaju, on nikada ne zna šta ga čeka kada preveze nekog putnika. Često se suočava sa lepim i prijatnim trenucima, ali i sa ružnima koji su sastavni deo posla taksiste. Ipak, on svaku situaciju koristi kao pouku i iskustvo za budućnost.

Jedna od neobičnih situacija koju Branko ističe je kada je prevezao penzionerski par do Doma zdravlja, a deka mu je ponudio flašu rakije kao zalog za vožnju koju će mu platiti kada primi penziju. Čak i kada je deka platio vožnju, nije želeo da uzme flašu rakije nazad, tvrdeći da je to čast. Branko ističe da pomaže penzionerima i starijim osobama kada nemaju novca za vožnju, ali da se retko susreće sa tolikom zahvalnošću i poštenjem.

On se takođe seća incidenta kada su tri mladića koje je vozio do Beograda pokušala da pobegnu iz taksija bez plaćanja. Taj događaj ga je razočarao, ali je shvatio da nepošteni ljudi nisu izuzetak i da je to deo posla taksiste. Ipak, on ističe da su takvi trenuci retki i da većina njegovih putnika ipak bude poštena i zahvalna za pruženu uslugu.

Jedan od najnezaboravnijih trenutaka u Brankovoj karijeri bio je porođaj mlade Romkinje u njegovom taksiju, na putu do porodilišta u šabačkoj bolnici. Trudnica i njena majka su došle do tačke gde beba nije mogla dalje da čeka, i majka je uspešno porodila ćerku u taksiju. Kada su stigli do bolnice, platili su vožnju, ali su takođe častili Branka na pravi način za sve što je učinio za njih. Branko ističe da je taj događaj bio jedan od najvećih izazova u njegovoj karijeri, ali i najveća nagrada za njegov trud.

Ukupno, Branko iznosi svoje iskustvo kao taksiste kroz različite priče i događaje koji su obeležili njegovu karijeru. On ističe da je taksista biti više od samo vožnje ljudi sa jedne tačke na drugu, već je to posao koji zahteva empatiju, strpljenje i spremnost da se pomogne ljudima u raznim životnim situacijama. Kroz sve te trenutke, Branko je naučio da ceni svaki dan i svakog putnika, jer nikada ne zna šta ga očekuje iza sledeće vožnje.