Dokumentarni film „Ja sam Selin Dion“ i pažnja usmerena na bolest „sindrom ukočene osobe“ kao što podaci pokazuju usled neurološkog poremećaja. Prema rečima neurologa Dragana Pavlovića, ovo je ozbiljna bolest koja često prolazi neprimećeno, ali može uzrokovati invalidnost. Dr. Pavlović je istakao da u svetu ima oko osam hiljada ljudi koji boluju od ovog sindroma, koji može imati nekoliko varijanti.

Prvi simptomi često mogu biti slični drugim oboljenjima kao što su išijas ili početni parkinsonizam. Bolest se karakteriše autoimunim poremećajem u kojem organizam stvara antitela protiv sopstvenih proteina, pogođen je inhibitorni sistem mozga, što dovodi do ukrućenosti tela i bolnih grčeva. Deformacije kičme i zglobova mogu dovesti do nemogućnosti hodanja.

Kada je u pitanju oštećenje nerava, Dr. Pavlović objašnjava da postoji mogućnost oporavka perifernih nerava, ali neuroni se ne mogu nadoknaditi. Ova bolest nije genetska, već se povezuje sa genima rizika. Terapija obuhvata lekove za smanjenje ukrućenih mišića, kao što je dijazepam, kao i terapiju usmerenu na modifikovanje same bolesti kao što su imunoglobulini, monoklonska antitela, ciklofosfamid i kortikosteroidi.

U nekim slučajevima, bolest može imati fatalni ishod, ali većina pacijenata se održava relativno duže u životu. Dr. Pavlović ističe važnost prepoznavanja simptoma i reagovanje na vreme. Glavobolje su često simptom koji ljudi ignorišu, ali ako su praćene neurološkim znacima kao što su zamagljenje vida ili slabost ekstremiteta, važno je obratiti se lekaru.

Na kraju, dr. Pavlović savetuje da se napravi razlika između primarnih i sekundarnih glavobolja te da se uporan bol treba neurološki ispitati. Prepoznavanje simptoma i blagovremeno lečenje mogu biti ključni za sprečavanje daljeg napredovanja bolesti kod pacijenata koji boluju od „sindroma ukočene osobe“.