Vlada Srbije je prihvatila predlog da se obavezni vojni rok vrati nakon što je ukinut 2011. godine. Vojni rok će trajati 75 dana, uključujući 2 meseca obuke i 2 nedelje vojnih vežbi. Očekuje se da će novi zakon biti preciziran pred poslanicima u martu.

Kontroverza oko vraćanja obaveznog vojnog roka traje već 13 godina, sa mnogo razloga za i protiv. Neke osobe smatraju da je dobro imati vojni rok zbog sticanja radnih navika i ustajanja rano ujutru, dok drugi veruju da vojska ne čini čoveka, već to čine porodica i školstvo.

Troškovi vraćanja obaveznog vojnog roka još uvek se računaju, a novi zakon će sve precizirati. Premijer Srbije, Miloš Vučević, najavljuje izradu zakona do kraja godine, uz pripremu kasarni, logistike i medicinskih centara za pregledanje regruta.

Od Drugog svetskog rata, dužina vojnog roka je skraćivana, sa najdužim trajanjem od tri godine i najkraćim trajanjem od osam meseci. Sada će vojni rok trajati 75 dana, sa dva meseca obuke i dve nedelje vežbi.

Generacija Z i mlađi, na koje se odnosi odluka o obaveznom vojnom roku, smatraju se socijalno i emotivno nezrelima, zbog smanjene interakcije uživo i dominacije tehnologije. Strah od nepoznatog i adaptacije je prisutan kod budućih regruta, ali se očekuje da će se strah smanjiti kada krenu u vojsku i vide kako sve izgleda.

Hrvatska je donela odluku o ponovnom uvođenju vojnog roka od sledeće godine, dok dvanaest evropskih zemalja nije ni ukidalo obavezni vojni rok. Među njima su Švajcarska, Norveška, Austrija, Turska, Rusija, Ukrajina i Grčka.