Hristina Momčilović i njen verenik su nedavno doživeli ogromnu prevaru od strane stanodavca u Borči. Naime, par je iznajmio stan koji je bio bez struje, pun đubreta i buba, što je predstavljalo veliki stres za njih, posebno zbog njihovog invaliditeta – oboje su slepi. Kada su se obratili policiji, dobili su odgovor koji ih je šokirao, jer su ih prekoreli i izgleda da nisu shvatili ozbiljnost situacije.

Hristina, koja je pre nešto više od godinu dana došla u Beograd iz Kragujevca, odlučila se na zajednički život sa svojim verenikom u potrazi za većim mogućnostima za nezavisni život i kretanje slepih osoba. Nakon kratkog boravka u malom stanu u Zemunu, odlučili su se na iznajmljivanje stana u Borči. Stanodavac je bio upoznat sa njihovim invaliditetom, ali je insistirao da dođu sami da pogledaju stan, iako su najavili da će ih pratiti prijateljica.

Na kraju su popustili i došli sami, uz obećanje stanodavca da će ih sačekati na autobuskoj stanici i dovesti do stana. Kada su stigli, primetili su da je stan prostran i odgovara njihovim potrebama, te su se dogovorili o iznajmljivanju. Međutim, nakon što su dali depozit i dogovorili se za useljenje, otkrili su da stan nije u dobrom stanju – svetlo nije radilo u celom stanu, a struja je bila problematična.

Nakon što su pokušali rešiti problem sa stanodavcem, shvatili su da je stan pun đubreta, buba i da je u lošem stanju. Kada su zatražili povraćaj novca i napustili stan, stanodavac se nije pojavio, a oni su ostali bez novca, veš mašine koju su preneli, ali nisu mogli da je uzmu jer je stan bio zaključan.

Ono što je dodatno šokiralo Hristinu jeste reakcija policije kada su se obratili za pomoć. Umesto podrške, dobili su prekor i neshvatanje za njihovu situaciju, što ih je dodatno povredilo. Hristina veruje da je stanodavac namerno iskoristio njihov invaliditet kako bi im prodao stan u lošem stanju, ali je najviše bila razočarana reakcijom nadležnih.

Hristina je prethodno bila slabovida, ali je njena bolest progresivna i sada je potpuno slepa. Preselila se u Beograd nadajući se boljim šansama za samostalan život, ali je shvatila da je situacija po pitanju zapošljavanja slepih i slabovidih osoba u Srbiji veoma teška. Posao je teško naći, a većina poslova dostupna je samo preko saveza slepih i slabovidih ili sličnih organizacija.

Ova priča pokazuje koliko je važno osigurati podršku i zaštitu osobama sa invaliditetom, kao i potrebu za edukacijom i senzibilizacijom društva o njihovim potrebama. Nadamo se da će ovaj slučaj privući pažnju nadležnih i doprineti boljoj zaštiti osoba sa invaliditetom u Srbiji.