Pozorište je oduvek bilo mesto gde se prepliću različite umetničke discipline kako bi se stvorila nezaboravna umetnost. U Beogradu, u Ateljeu 212, 1. marta je premijerno izveden komad „Strah u operi“ po motivima priča Dina Bucatija, u režiji Ivana Vukovića.

Glumačku podelu čine poznata imena poput Svetlane Bojković, Jelene Đokić, Dragane Đukić, Milice Trifunović, Suzane Lukić, Nenada Ćirića, Tihomira Stanića, Vladislava Mihailovića, Luke Grbića, Irene Popović i Bojana Žirovića.

Dino Bucati je poznati italijanski pisac sa bogatom imaginacijom, čiji rad karakterišu apsurd i nadrealne situacije. Jelena Mijović je adaptirala motive iz nekoliko Bucatijevih priča, zadržavajući elemente apsurda i obogaćujući ih satirom na račun ljudskih slabosti i afirmacijom snage ljubavi.

Radnja komada se odvija tokom večeri Svetog Markolina, gde se u operi na sceni prikazuju biblijske priče, dok se u foajeu odvija drama klasne borbe između gradske elite i čistačice koja štiti svoje dete. Istovremeno, novoproglašeni svetac, Sveti Gančilo, prolazi kroz egzistencijalnu krizu.

„Strah u operi“ je priča o nepravdi, evropskoj istoriji sa primesama nacizma, dekadenciji društva, nedostatku ljudskosti i nespremnosti savremenog čoveka da prepozna tuđe patnje. Fenomen solidarnosti, koji se u našem vremenu prepoznaje kao čudo, centralna je tema ovog komada.

Ova predstava je druga režija Ivana Vukovića u Ateljeu 212, nakon veoma uspešne predstave „Ova će biti ista“. U autorskom timu su dramaturškinja Isidora Milosavljević, lektor Đorđe Marković, scenografkinja Andreja Rondović, kostimografkinja Velimirka Damjanović i kompozitorka Irena Popović.

Umetnost je sredstvo koje nam omogućava da sagledamo svet oko sebe iz različitih perspektiva, da se suočimo sa teškim temama i da pronađemo snagu u ljubavi i solidarnosti. Predstava „Strah u operi“ je još jedan primer kako umetnost može da nas podstakne na razmišljanje o dubokim pitanjima ljudskog postojanja i društvenih problema.

Atelje 212 je mesto gde se neguje kultura, gde se talentovani umetnici okupljaju kako bi stvarali dela koja će nas potresti, nasmejati, ali i naterati da se zapitamo o svetu u kojem živimo. Ova predstava nosi sa sobom važnu poruku o solidarnosti, o potrebi da budemo ljudi jedni prema drugima i da se borimo protiv nepravde i dekadencije koja nas okružuje.

Umetnost je ogledalo društva, a kroz ovu predstavu imamo priliku da se suočimo sa sopstvenim strahovima, sa nepravdom koja nas okružuje, ali i da pronađemo nadu u ljubavi i solidarnosti. Pozorište nam pruža mogućnost da se emotivno povežemo sa likovima na sceni, da se identifikujemo sa njihovim stradanjima i njihovim radostima.

„Strah u operi“ je savremena drama koja nas podseća na važnost ljudskosti, na potrebu da budemo solidarni i da se borimo protiv nepravde i dekadencije. Kroz ovaj komad, imamo priliku da se suočimo sa sopstvenim strahovima, ali i da pronađemo snagu u ljubavi i solidarnosti.

Umetnost nam pruža mogućnost da sagledamo svet iz različitih perspektiva, da razumemo složenost ljudskog postojanja i da pronađemo nadu u suštinskoj dobroti ljudskog srca. Predstava „Strah u operi“ je još jedan dokaz koliko je pozorište važno za naše društvo, kako nam pruža priliku da se suočimo sa teškim temama i da pronađemo snagu u ljubavi i solidarnosti.