Statistika Savezne agencije za rad pokazuje da zaposleni stranci u Nemačkoj zarađuju znatno manje od domaćih državljana, sa mesečnim srednjim prihodom od 2.614 evra u poređenju sa 3.509 evra koje zarađuju nemački državljani. Razlika je još veća kod došljaka iz Sirije, Avganistana ili Eritreje, koji zarađuju 1.475 evra manje od domaćih državljana. Razlika se ne može pripisati samo obrazovanju, jer čak i nekvalifikovani radnici stranih državljana zarađuju manje od Nemaca. U sektoru niskih plata, 37% stranaca radi, dok je udeo nemačkih radnika 16%.
Nemačka Vlada tumači razlike u platama činjenicom da strani radnici obično imaju manje iskustva i stručnosti u odnosu na domaće. Zapošljavanje većeg broja stranaca može imati „efekat pritiska na srednju zaradu“. Ipak, istraživanja pokazuju da će plate stranaca tokom karijere značajno rasti. Dok se neki političari zalažu protiv masovnog doseljavanja i upozoravaju da ono ne sme dovesti do pada zarada, drugi smatraju da doseljavanje migranata ima samo marginalni uticaj na zarade. Vlada u Berlinu smatra da se razlike u platama mogu smanjiti zakonskom minimalnom platom i podsticanjem usavršavanja stranaca u Nemačkoj.
Prema podacima Savezne agencije za rad, u poslednjem mesecu prošle godine, puno radno vreme je imalo 21 milion domaćih radnika i tri miliona stranaca u Nemačkoj. Razlike u platama između stranaca i domaćih državljana su izražene, a trend povećanja razlika poslednjih godina je zabrinjavajući. Da bi se ove razlike smanjile, potrebne su odgovarajuće politike i mere koje će osigurati da svi radnici, bez obzira na poreklo, imaju pravične uslove rada i plate.
