Plan rasta za zapadni Balkan, koji je EU predstavila s finansijskom podrškom od šest milijardi eura, od čega su dve bespovratna sredstva, a četiri kroz povoljne kredite, pruža priliku regionu da unapredi reforme na putu ka EU, smatraju stručnjaci za „Blic TV“. Odlazeći komesar za proširenje Oliver Varhelji ističe da je bitno da region radi zajedno i predviđa da bi za Uniju mogao biti spreman u naredne tri godine.
Prema planu rasta, ekonomskog investicionog plana i reformske agende Zapadni Balkan će biti spreman da se pridruži EU, jer bi iduća Evropska komisija trebala biti komisija proširenja, što znači da bi do kraja mandata trebala biti spremna za nove članove, uključujući sve članove Zapadnog Balkana.
Perspektiva članstva je dostupnija uz jedinstvo regiona, ali za novac iz plana rasta svaka država mora se potruditi pojedinačno. Potrebno je implementirati reforme što pre u praksi jer će pomoć biti uslovljena semestralnim reformama. Srbija, na putu ka ulasku u EU, ima i zadatak normalizacije odnosa s Kosovom.
Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, ističe da neće biti novih obaveza za Srbiju, već će sve obaveze koje su važile do sada biti deo plana rasta. Strahinja Subotić, iz Centra za evropske politike, vidi 2027. godinu kao ohrabrujuću najavu za članstvo regiona, ali ističe da je plan preambiciozan.
Prema Subotiću, kandidatima je jasno da neće biti članstva pre 2030. godine, iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će Srbiji uskoro pristići prvih 125 miliona evra u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan. Sa novim planom rasta i već dostupnim predpristupnim fondovima, Srbija će imati pristup oko 40% fondova koje imaju države članice.
Stručnjaci se slažu da je bitno da region radi zajedno i efikasno sprovodi reforme kako bi se smanjio socio-ekonomski jaz između regiona i EU. Podrška EU kroz plan rasta pruža dodatnu motivaciju regionu da nastavi napredak ka punopravnom članstvu u EU.
Plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja važan korak ka integraciji regiona u Evropsku uniju. Sa finansijskom podrškom od šest milijardi eura, od kojih su dva bespovratna sredstva, region će imati priliku da unapredi reforme i ekonomski napredak. Predviđa se da bi region mogao biti spreman za članstvo u EU u naredne tri godine, uz uslov da svaka država regiona pojedinačno radi na sprovođenju reformi.
Odlazeći komesar za proširenje Oliver Varhelji ističe važnost jedinstva regiona i zajedničkog rada na ostvarivanju ciljeva ka pristupanju EU. Plan rasta podrazumeva uslovljenu pomoć kroz semestralne reforme, a za Srbiju je poseban zadatak normalizacija odnosa sa Kosovom.
Perspektiva članstva Zapadnog Balkana postaje sve konkretija uz podršku EU i jasne smernice za dalje korake ka pristupanju. Sa novim planom rasta i dostupnim fondovima, Srbija će imati priliku da iskoristi oko 40% od ukupnih fondova država članica.
Stručnjaci su optimistični u pogledu napretka regiona ka članstvu u EU, ali ističu da je potrebno kontinuirano raditi na reformama i sprovođenju uslovljene pomoći kako bi se smanjio jaz između regiona i EU. Nadamo se da će region uskoro postati deo Evropske unije i uživati u beneficijama koje članstvo donosi.
